„Уберов” мито за светску политичку елиту

Дискретно удварање премијерима, председницима, милијардерима, медијским могулима, олигарсима с намером да приграби њихову подршку део је лобирања компаније „Убер” вредног 90 милиона долара годишње. Подмићивање је било део стратегије како би се регрутовали моћници да им пријатељски помогну да се наметну и вину у сам врх такси индустрије. То је укратко, по сазнањима „Гардијана”, био модел пословања ове компаније од 2013. до 2017. Британски лист дошао је до фајлова који разоткривају како су европски политичари, попут француског председника Емануела Макрона, помагали „Уберу” да се прошири у Европи. У екипи „сарадника” из самог европског политичког врха, „Гардијан” наводи да је и бивша комесарка ЕУ Нели Крос помагала овом технолошком гиганту који је кршио законе, обмањивао полицију, служио се насиљем како би се експанзивно пео на глобалној лествици успеха. Досијеи откривају и покушаје лобирања код Џозефа Бајдена, Олафа Шолца, Џорџа Озборна, Марка Рутеа.

Фајлови који садрже више од 124.000 записа, електронских порука, разговора, откривају, како истиче „Гардијан”, да је Макрон, док су француски таксисти излазили на протесте против „Убера”, био у контакту са шефом ове компаније Трависом Калаником, коме је, како наводи лист, рекао да ће реформисати законе у њихову корист. Попут бомбе одјекнули су и наводи да је Нели Крос, која је тада била међу највишим званичницима Брисела, у време кад су „Убер” пратили судски спорови, оптужбе за сексуално узнемиравање и сијасет других скандала, преговарала да се придружи компанији док је још била у мандату, а потом и лобирала за ову фирму.

Актуелна управа „Убера” већ пере руке од мрачне прошлости. Наводе да је гнев акционара 2017. приморао Трависа Каланика да оде и да они немају удела у његовим мутним радњама. Штавише, истичу да је његов наследник имао задатак да трансформише сваки аспект пословања, те је увео изузетно ригорозне контроле и компанију довео у ред.

Макрон је, пак, као министар економије, у „Уберу” видео шансу за напредовање док је земљи било потребно отварање нових радних места. „Гардијан” наводи да је тадашњи министар желео да помогне, па се састао с Калаником, након чега је уследила контроверзна заштита интереса компаније. „Ускоро ћемо плесати”, рекао је „Уберов” лобиста Марк Макган описавши састанак с Макроном као спектакуларан. Документа откривају да су Макрон и Каланик „плесали” неколико пута у Паризу и Давосу, а потом је „Убер” писао писма Макрону како би изразио захвалност, а затим и да предлаже оквире деловања који би могли постати законодавни оквир у Француској. Нешто касније Макрон је потписао декрет којим се ублажавају услови за лиценцирање „Уберових” возача. Из Макроновог председничког кабинета, у којем служи други мандат, истакли су поводом афере да су га његове функције природно довеле до „интеракције с многим компанијама које су биле ангажоване у оштром помаку који је током тих година наступио у сектору услуга, а којим је морало бити олакшано откључавање административних и регулаторних препрека”.

И бивша комесарка ЕУ за дигиталне технологије и потпредседница Европске комисије каже да је, по природи посла, сарађивала с бројним технолошким компанијама, наравно увек вођена оним за шта верује да користи јавном интересу. Фајлови процурели до „Гардијана” и подељени с Међународним конзорцијумом истраживачких новинара и бројним медијским организацијама, кажу, пак, да је Нели Крос у домовини Холандији лобирала у интересу „Убера”, који је и тамо стварао правне и политичке проблеме. Медији наводе да је полиција 2015. упала у канцеларију „Убера” у Амстердаму, а Нели Крос је звала министре и друге чланове владе да их убеди да одустану од рације. Кросова се, судећи по процурелим документима, потом обратила холандском министру и „малтретирала” га, а компанија је желела да она пренесе поруке у кабинет холандског премијера Марка Рутеа.

Најбрже растућа компанија на свету, коју су пратили скандали, имала је на челу извршног директора који је говорио руководиоцима да „насиље гарантује успех”. „Убер” је постао један од најпознатијих извозних производа Силицијумске долине. Пословање у петогодишњем периоду под управом суоснивача Каланика било је, како сугеришу процурели документи, засновано на кршењу закона, због чега су у фирми у интерној шали говорили да су пирати. Извршни директори исказивали су отворен презир према свима који се противе њиховом моделу пословања, па су немачког канцелара Олафа Шолца тада називали „правим комичарем”. „Гардијан” наводи да је Каланик, када је Џозеф Бајден, тада потпредседник САД, на Светском економском форуму у Давосу закаснио на састанак с представницима компаније, колеги у поруци рекао да су му (Бајдену) његови људи дали до знања да је сваки минут који касни, минут мање који ће имати с њим (Калаником). Британски лист подсећа да је након сусрета с Калаником Бајден променио припремљени говор у Давосу како би се осврнуо на извршног директора чија би компанија милионима радника дала „слободу да раде онолико сати колико желе и управљају својим животима како желе”.

„Гардијан” је водио истрагу о процурелим документима делећи податке с медијским организацијама широм света. Више од 180 новинара у 40 медија, укључујући „Монд”, „Вашингтон пост”, Би-Би-Си, у наредним данима ће објављивати серију извештаја о „плесу” технолошког гиганта са светском политичком елитом.