Нови домови за неке од станара

Када би најстарији алигатор на свету, наш Муја, могао да проговори, подсетио би нас вероватно на дане када је Зоо-врт у нашем граду био новитет, открио би нам како је преживео Други светски рат, као и које је све „цимере” у „Врту добре наде” имао претходних деценија. Данас, установа у коју је Муја стигао само годину дана после оснивања, слави 86. рођендан, а странице приче овог животињског царства исписују и неки нови станари.

Оно што се за све ове године није променило јесте чињеница да је Зоо-врт и за садашње малишане, као што је некада био за младе принчеве Карађорђевиће који су га радо посећивали, једно од омиљених места у граду. Јер, ту сазнају како се воле и чувају животиње, уче о свету великом, чаробном, пуном мистерија и различитих, нама необичних створења.

Зоолошки врт ће Петровдан, дан свог оснивања, прославити у кругу пријатеља и медија. Неће бити велике феште, али јавности ће бити представљени нови домови за неке од станара. У име рођендана, сви малишани узраста до 15 година ову животињску оазу данас обилазе бесплатно.

– Испред управне зграде раније је био велики базен пун различитих врста птица, а сада је ту нови зимовник за фламингосе. Језеро је прилагођено њиховим потребама, урађена је нова вегетација и они су сада добили простор који је неколико пута већи од оног у коме су били раније и где имају све садржаје који су им потребни. С друге стране управне зграде, према тврђави, завршен је и простор за хималајске тарове. Тако да и ове животиње, које иначе живе на мало тежем и неприступачном терену, имају много боље услове – истиче Андреј Манојловић, портпарол Зоолошког врта.

И слоница Твиги, која је у калемегданском животињском царству већ тридесетак година, моћи ће ускоро да се похвали новим „станом”. Њена слонара се реновира и то је, како Манојловић каже, тренутно највећи подухват у овој установи. Радови се изводе у неколико фаза, а када све буде готово, ова „добродржећа бака”, како је називају у „Врту добре наде”, нешто старија од пола века, имаће много бољи смештај.

Преживео два бомбардовања

Београдски Зоо-врт основао је 1936. године тадашњи градоначелник Влада Илић. Када је формиран, заузимао је простор нешто већи од три и по хектара, да би, врло брзо, био проширен на седам, а затим, изградњом ресторана „Калемегданска тераса” и припајањем једног дела Доњег града, чак на нешто више од 14 хектара, и на тој површини је дочекао и Други светски рат. Али, онда почињу проблеми. Зоо-врт је бомбардован два пута, најпре су га 1941. бомбардовали немачки фашисти, а затим и савезници, 1944. године. Готово цео животињски фонд је уништен. Због разарања и драстично смањеног броја експоната, површина Врта се после рата свела на око седам хектара, колико и данас заузима.

Звезде Зоо-врта

Историју „Врта добре наде” исписивали су његови најзначајнији становници. Међу најпознатијим звездама овог животињског царства је шимпанза Сами, који је чак два пута успевао да побегне из Зоо-врта. Упркос агресивној природи своје врсте, Сами никога није повредио и постао је љубимац Београђана, назван чак и „омиљеним београдским дисидентом”. Свет су веома брзо обишли снимци његовог првог бекства. Тадашњи директор Вук Бојовић успео је да одобровољи шимпанзу, уведе га у свој ауто и довезе до Зоо-врта. Уз Самија, незаборавна је и керуша Габи, којој је за живота подигнут споменик због храбрости показане када се неустрашиво сукобила са одбеглом женком јагуара успевајући тако да спречи много већу катастрофу.
Међу најомиљенијим станарима Зоо-врта данас су најстарији алигатор на свету, Муја и слоница Твиги, док малишани обожавају и пингвине који су се у Београд доселили пре три године.