Слатки Вимблдон и горки Њујорк

Новак Ђоковић је на 135. Вимблдону још једном показао да је човек посебног кова. У години у којој се много тога уротило против њега, кад је морао да трпи и ударце испод појаса, смогао је снаге да извуче све најбоље из себе на највећем турниру на свету и освоји га седми пут у каријери. Овај успех на Вимблдону има посебну тежину. Зато што је у њему пробудио шампионски пламен који је, због стицаја околности, могао да тиња целе ове године.

Са овим пехаром лакше се очекује одлука из Њујорка, да ли ће за улазак у тај град (државу) бити ублажене мере у вези са ковидом 19 или не (за сада неопходна вакцинација). Чак и да му не буде дозвољено да игра на четвртом гренд слему у сезони – Ју-ес опену (29. август – 11. септембар), ова година није протраћена. Ускоро ће се знати да ли може да иде у Њујорк или не. Троструки победник Вимблдона Џон Мекинро се у изјави за ЕСПН заузео за Ђоковића, апелујући на њујоршке власти да му дозволе да се такмичи.

– Нисам вакцинисан и не планирам то да урадим, тако да једина добра вест коју могу да добијем јесте или да укину забрану обавезног пасоша за вакцинацију, или како год то звали, да бих ушао у САД, или изузеће. Не знам. Не мислим да је изузеће реално могуће. Ако је могуће, не знам какво би било – рекао је Ђоковић у вези са својим очекивањима од Ју-Ес опена, док је одговарао на питања новинара на конференцији за медије после вимблдонског финала и победе против Ника Кирјоса – 4:6, 6:3, 6:4, 7:6 (3).

Ђоковић је због забрана у вези с пандемијом, одиграо знатно мање мечева ове године него што је планирао, што се неминовно одразило на његову форму. У Монте Карлу се појавио без претходних мечева на шљаци и одмах изгубио од Давидовича Фокине. Али се брзо подизао, тако да је већ у Риму освојио трофеј. На Ролан Гарос је отишао као фаворит (Надала су због његових прича о повреди стопала многи потценили, па и кладионице), али је у четвртфиналу изгубио од Надала, што није било чудо…

– Вимблдон је историјски увек долазио у важним тренуцима мог живота и каријере. Тако је било и 2018, када сам почео годину са операцијом лакта, покушавајући да се вратим на ранг-листи, када нисам играо добро – изјавио је Ђоковић.

Тешко је играти под таквим притиском кад знате да вам два од четири циља у години зависе од политичких одлука (Аустралијан опен, Ју-Ес опен), да на трећем морате да победите Надала на његовом терену (Ролан Гарос) и да, као једина изгледна прилика остаје – Вимблдон.

„Знате, када се човеку нешто деси – у реду, причамо о Новаку – али оно што му се десило у Аустралији... Неки људи се после тога више никада не би вратили тенису или било чему”, рекао је Ђоковићев тренер Горан Иванишевић, објашњавајући колико Ђоковић има јединствен карактер. „Кад је био у Аустралији, после свега што се збило, требало му је неко време да настави даље и да нађе своју форму. Онда када изгубиш од Рафе (Надал), мислим, можеш да изгубиш од Рафе било када у Паризу... Али, за мене је (Новак) био фаворит на Вимблдону. Пре турнира је заиста играо невероватан тенис. Али још увек морате да освојите турнир, тако да уопште није лако. То је гренд слем број 21, и он то заиста заслужује.”

Оно што све сада занима јесте до да ли ће Ђоковић моћи да игра на Ју- Ес опену, јер ово је тренутак када се ломи тениска историја. Надал води са 22 гренд слем титуле, Ђоковић се издвојио на другом месту са 21, док је Федерер трећи са 20, вероватно без шанси да повећа салдо у својој 41. години.

У расправама ко је најбољи свих времена, све ређе се чује Федерерово име, Надал је за многе најближи том циљу, док ми који навијамо за Ђоковића тврдимо да он има највише јаких аргумената... Пре свега, освојио је највише великих трофеја: 64 (21 гренд слем, пет финала АТП, 38 мастерса), Надал 59 (21 гренд слем, једне олимпијске игре, 36 мастерса), Федерер 54 (20 гренд слем, шест финала АТП, 28 мастерс). Ђоковић је једини освојио и све мастерсе (и то два пута), рекордер је по броју недеља на врху АТП листе и броју година завршених на челу те листе. У претходних 12 сезона (2011–2022) нанизао је 20 гренд слем титула, Федерер четири, Надал 13. Код њих тројице је завршило 37 од могућих 46 пехара са највећа четири турнира.

Федерер је једини Ролан Гарос освојио још 2009, на Ју-Ес опену последњи пут је подигао пехар 2008, а у последњих десет година (после Вимблдона 2012) освојио је само три гренд слема. Надал је последњи пут славио на Вимблдону 2010, док се Ђоковић пре десет месеци борио на Ју-Ес опену да постане први тенисер у опен ери (од 1968) после Рода Лејвера (1969) са сва четири гренд слема у истој години.

Мењају се подлоге, мењају се играчи који имају некакву шансу да освоје неки гренд слем, али Ђоковић остаје на врху листе фаворита. Тако је и за предстојећи Ју-Ес опен, ма колико било неизвесно његово учешће – Ђоковић квота 2,5, Медведев 3,5, Алкараз 6,5, Надал 7,5…

Ако се погледа цела Ђоковићева каријера, Њујорк му је остао највише дужан, иако је ту освојио три гренд слема (2011, 2015, 2018). Шест пута – више него на било ком другом турниру – губио је овде у финалима (2007 – Федерер. 2010, 2013 – Надал, 2012 – Мари, 2016 – Вавринка, 2021 – Медведев). Поврх тога, дисквалификован је пре две године пред крај првог сета осмине финала против Пабла Карења Бусте, због тога што је, између поена, нехотице тениском лоптом погодио линијског судију.

Пет великих трофеја више од Надала

Играч              ГС       АТП    МАС   УК       ПР

Н. Ђоковић     21/67   5/14     38/122 64/207 3,2

Р. Надал          22/65   0/10     36/126 59/203 3,4

Р. Федерер     20/80   6/17     28/138 54/240 4,4

Објашњење: ГС – освојени/играни гренд слемови; АТП – освојени/играни финални турнири АТП-а; МАС – освојени/играни мастерси; УК – укупно освојени/играни највећи турнири (Надалу је додато и олимпијско злато из Пекинга 2008).

Ђоковићева рекордна 32 гренд слем финала

Турнир            поб.-пор.

Аустралијан опен      9-0

Ролан Гарос               2-4

Вимблдон                   7-1

Ју-Ес опен                  3-6

Укупно                       21-11

Пад на седмо место на АТП листи

Због одлуке Удружења професионалних тенисера (АТП), да се Вимблдон не бодује за АТП листу (као знак протеста што организатори тог турнира не дозвољавају учешће руским и белоруским играчима), Новак Ђоковић је пао са трећег на седмо место што је његов најнижи пласман у последње четири године (у августу 2018. био десети). Колико је сулуда таква одлука АТП-а, види се и по томе да је Ник Кирјос после свог највећег успеха у каријери (финале Вимблдона) пао са 40. позиције на 45.

Поредак првих 10 је следећи: 1. Медведев (Русија) 7.775, 2. Зверев (Немачка) 6.850, 3. Надал (Шпанија) 6.165, 4. Циципас (Грчка) 5.150, 5. Руд (Норвешка) 5.050, 6. Алкараз (Шпанија) 4.845, 7. Ђоковић (Србија) 4.770, 8. Рубљов (Русија) 3.700, 9. Оже-Алијасим (Канада) 3.445, 10. Синер (Италија) 3.185…

Двојица српских играча су се заротирала на својим позицијама, Филип Крајиновић је сада 30, а Кецмановић 31. Ласло Ђере је 53 (био 57), а Душан Лајовић 57 (64).

Ако се изузме криза коју је имао због повреде, затим и операције лакта – када је од јуна 2017. до септембра 2018. пао на листи (од 4. до 22. места) – Ђоковић је од октобра 2009. до јуче стално био међу прва три на АТП листи. Највише је провео на челу листе, 373 недеље, што је рекорд (други Федерер са 310).