За Београд је важно да се ефикасније гради

Читајући у „Политици” од 4. јула интервју новоизабраног градоначелника Београда Александра Шапића сетио сам се народне изреке „Ново сито на високо виси”. Нови градоначелник, који је представио свој нови тим на челу града, у складу са својим мотом да ће све за што буде сматрао да је било добро да настави, а да ће променити све за шта утврди да није добро, најавио је прекидање праксе одлагања завршетка изградње неких инфраструктурних објеката унедоглед.

Уверен сам да велика већина Београђана очекује, ко озебао сунце, да се увери да таква пракса одлази у заборав и да време прекорачења рокова завршетка неких објеката не премашује планирано време њихове изградње, понекад и вишеструко. Понављање приче о градњи нове аутобуске станице, која се не гради, само је један пример како никако не би смело да се ради.

Колико је за Београд важно да се ефикасније гради, још је важније да се ништа не гради без пресудне речи стручњака одговарајуће струке, а посебно да се онемогући дивља градња, која као проблем Београда расте управо пропорционално броју најава за њено заустављање. Нови градоначелник каже да може да се похвали да је најмање дивље градње било у општини Нови Београд, у којој је он био први човек целу деценију, а да је његово ангажовање против ове праве пошасти било лимитирано због тога што општине за то немају законске могућности. Надамо се да ће на месту градоначелника Београда Александар Шапић користити све законске могућности да сузбијање дивље градње у престоници Србије. Посебно да ће у том циљу тражити и конкретнију помоћ Владе Србије.

Поред дивље градње, изглед Београда ружи и живот његових становника отежава и „инвеститорски урбанизам”. Овај „урбанизам” нема никакве везе с основним захтевима урбанизма и његова једина сврха је да буде у функцији увећања профита инвеститорима станоградње. Лек против умирања урбанизма у Београду Александар Шапић мора да потражи код најеминентнијих стручњака из ове области.

Оно што сваки од нас обичних становника овог града може да примети је да владајући „урбанизам” гуши и неке лепе делове Београда, који су имале своје посебности, претварајући их у безлична насеља начичкана зградама без душе. Права разлика између урбанизма и „инвеститорског урбанизма” може да се види код зграде ВМЦ у Улици Кнеза Вишеслава. С једне стране улице је насеље Церак виногради, прави урбанистички драгуљ, а преко пута ниче чедо „инвеститорског урбанизма” неприкладног назива „Вртови Видиковца”.

Милан Бекан,
политиколог, Београд