Зашто је ниска откупна цена вишње

Док малинари обарају рекорде у зарадама произвођачи вишње у појединим крајевима Србије већ неколико сезона имају проблема због ниске откупне цене тог воћа.

Воћари из прокупачког краја недавно су најавили да одустају од бербе, због цене од 35 динара за килограм, а како је објавила агенција Бета воће ће нудити и бесплатно да не би пропадало на дрвећу. Рекли су да и се берба уопште не исплати ове сезоне јер берачи узимају 25 динара по килограму, као и да ће оваква ситуација натерати многе да престану да се баве производњом вишања.

Последња криза око лоших цена овог воћа била је 2020. али се и иначе оне понављају циклично, на неколико година. Још тада су стизали апели произвођача с југа Србије да откупљивачи за килограм вишања нуде свега 25 динара. Хладњачари су, према сведочењу воћара, одбијали да откупљују вишњу прве класе и подводили је под лошијом како не би платили вишу цену.

Протестовали су и воћари из Тополе и Мерошине, познате по узгоју „облачинске” вишње, и тражили да услед лошег стања на тржишту и високих дневница, добију бар цену из 2019. када је прва класа плаћана 53, а друга 38 динара.

„Облачинска”, ситнија вишња, која је у Србији раширена као аутохтона сорта, и иначе је јефтинија у откупу од крупноплодних сорти и њена цена већ годинама је неизвесна. На југу Србије она је заступљена готово стопроцентно, а на нивоу Србије у 60 до 70 одсто.

Крупније сорте, рецимо „шумадинка”, обично су скупље у откупу мада не сваке године, али стручњаци су раније објаснили да је њихова цена стабилнија јер их извозници откупљују за руско тржиште.

Пре само неколико година, тачније 2017. објављена је Студија о трендовима, конкурентности и очекивањима у домаћој пољопривреди консултантске куће СЕЕДЕВ. Уз кукуруз, најбољу прогнозу имала је управо вишња, чији је индекс конкурентности био већи чак и од малине. Како је тада наведено, разлог је то што је конкуренција у производњи вишње на европском тржишту мала а испред нас били су само Шпанија и Мађарска. Ипак, наглашено је да производња вишње има перспективу, под условом да се интензивира.

– Предвиђања су да ће конкуренција одустајати од тог посла у потрази за профитабилнијом производњом. Због тога се може очекивати раст тражње. Али треба нагласити да ћемо и ми у будућности имати проблем са мањком берача – навели су аналитичари у образложењу.

Шта се догодило у међувремену да је цена овог воћа у откупу постала тако ниска, а њена производња практично неисплатива.

Како је за „Политику” рекао професор Зоран Кесеровић, један од најистакнутијих стручњака за воћарство, цена вишње у Војводини била је добра, док у централној Србије већ неко време постоје проблеми са технологијом, приносима и смањењем трошкова производње.

– У Војводини свака плантажа има своје тресаче и комбајне и тако смањују трошкове производње. Само трошкови бербе су 19 до 20 динара. Такође у централној Србији нема тунела за дубоко смрзавање. Сваке године имамо исту ситуацију а не видим да се у последњих три или четири ико из Војводине бунио због цене вишње – нагласио је Кесеровић.

Напоменуо је како не постоји мањак тражње на тржишту и да је у последњој деценији вишња међу десет извозних пољопривредних производа.

– Иако је јако ситна нема боље вишње за прераду од „облачинске”, она има арому и доста суве материје. Нема замене за њу када је реч о квалитету за прераду – сматра наш саговорник.

Упитан да ли се може сумњати и на уцењивачку политику откупљивача, наш саговорник је одговорио да има и тога јер се у целом ланцу појављују и накупци, а произвођачи нису власници нити имају акције код хладњачара.

– Мора да се реши и монопол хладњачара. То што се дешавало код малине, догађа се и код „облачинске” вишње – навео је професор Зоран Кесеровић.