Да ли се инфлација отима контроли

Раст инфлације надмашио је очекивања многих економиста, па и оних у Народној банци Србије (НБС). На представљању мајског извештаја о инфлацији гувернер Јоргованка Табаковић рекла је 18. маја да не очекује да ће инфлација да буде већа од 10,5 одсто, а ни да ће да потраје на том нивоу. Званична статистика саопштила је пре два дана да је у јуну инфлација достигла 11,9 одсто међугодишње.

Према прогнозама НБС из поменутог извештаја, врхунац раста цена на мало очекује се у јуну и јулу. Централна банка очекује смиривање поскупљења у другом делу године.

Предвиђање инфлације у актуелним светским приликама очигледно је незахвалан посао. На пример, Национална банка Аустрије прогнозира да ће у тој земљи висока инфлација потрајати годинама. Према њиховој новој прогнози, овогодишња инфлација износиће 7,6 одсто и идуће године биће висока са пет одсто, чиме је тамошња централна банка повећала прогнозу за око два одсто. Другим речима, за Аустријанце је и 7,6 одсто високо.

Народна банка је јуче саопштила да је убрзање међугодишње инфлације са 10,4 одсто у мају на 11,9 одсто у јуну вођено нешто вишим растом цена хране и енергената од очекиваног, при чему се допринос ових компоненти укупној инфлацији и даље креће око 70 одсто. С друге стране, међугодишња базна инфлација, на коју мере монетарне политике могу да утичу у већој мери, и даље је знатно нижа од укупне и у јуну је износила 6,7 одсто.

Половина месечне инфлације у јуну од 1,6 одсто последица је раста цена хране (2,3 одсто), док је друга половина последица раста цена енергената (2,7 одсто) и раста цена у оквиру базне инфлације (0,9 одсто).

У оквиру цена хране, раст цена прерађене хране износио је 1,9 одсто, што је нешто спорији темпо у односу на мај (2,3 одсто). Посматрано у односу на исти месец претходне године, цене прерађене хране су у јуну биле више за 15,4 одсто, док су цене непрерађене хране повећане за 25,4 одсто. Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, пре свега раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране.

Кретање цена енергената је највећим делом било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, који се прелио и на цене нафтних деривата на домаћем тржишту, чији је раст цена у јуну износио 4,7 одсто.

Под утицајем снажнијих трошковних притисака и веће увозне инфлације, у јуну је настављен и раст базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), при чему је тај раст био мањи од очекиваног. Базна инфлација у Србији наставља да се креће на знатно нижем нивоу и у односу на укупну инфлацију и у односу на базну инфлацију у појединим земљама централне и југоисточне Европе. Томе је наставила да доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, као и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора која се крећу у границама циља. Смањивању инфлаторних притисака наставиће да доприноси и одлука Владе Србије да омогући предузећима да до краја августа 2022. купују струју по повољнијим условима од тржишних, као и одлука о ограничавању цена појединих животних намирница.