Сумњају ли Американци у Зеленског

Док се ситуација на фронту компликује за украјинску војску, на политичком нивоу се одвија прави подземни рат. Има ли и трачка истине у оптужбама Викторије Шпарц на рачун десне руке Володимира Зеленског или је све тек само политичка игра с вишеструким циљевима? Републиканска представница у Конгресу, пореклом из Украјине (у САД је дошла 2000, а у Представнички дом Конгреса изабрана је 2020. испред Индијане), позвала је у отвореном писму председника Џозефа Бајдена да Конгрес информише о обавештајним подацима америчких служби о шефу кабинета украјинског председника Андреју Јермаку, кога је оптужила да ради за Русе.

У јавно објављеном писму се не прецизира о чему је, у ствари, реч, али постоје затамњени делови писма. Своје наводе Шпарцова је пажљиво проширивала у накнадним објавама на друштвеним мрежама и изјавама медијима и на тај начин истрајавала у оптужбама. Из свега тога постало је јасно да она Јермака оптужује за одавање различитих обавештајних података, антидржавне потезе у Украјини и наводне везе с Русијом. Конкретно, оптужбе се односе на одавање информација Белорусији и Русији о украјинској операцији хватања руских припадника паравојне формације „Вагнер” пре две године, што је довело до њеног неуспеха. Шпарцова сматра и да је Јермак крив због лоше вођених мировних преговора с Русијом пре него што је рат започео, као и уверавања украјинског руководства да Русија неће напасти Украјину, супротно америчким обавештајним упозорењима, што је довело до изостанка припрема за рат у Кијеву. На списку су и саботажа одбране Херсона и трагичан крај делова батаљона „Азов”, као и намерно одлагање именовања тужиоца Специјалног антикорупцијског одељења преко свог заменика Олега Татарова.

А најважнији део њених оптужби односи се на тему да је Јермак „руски шпијун”, што доводи у питање положај самог Зеленског и подразумева одсуство контроле над огромном америчком финансијском и оружаном помоћи, која се континуирано додељује Украјини. Шпарцова је сада заоштрила причу отварајући сумњу да, ако новац и наоружање не иду директно Украјинцима, онда свакако нестају илегалним каналима. У интервјуу за медије она је исту тезу проширила подсетивши да се и други конгресмени питају како се троши амерички новац који иде у Украјину, „јер тренутно не постоји систем који нам омогућава да то проверимо”.

Шпарцова је била први амерички званичник који је посетио Украјину током рата и већ тада је од власти у Кијеву тражила успостављање надзора над новцем који стиже. Појаснила је да се састала са челницима кабинета председника и парламента како би изнела предлоге за могући систем надзора над коришћењем америчке помоћи, „али Кијев се није сложио с тим”. Касније је поново покретала то питање, а од самог почетка рата имала је критички однос према целој ситуацији, па је само два дана по избијању рата на „Твитеру” написала: „Срби кажу: У рату политичари дају муницију, богати дају храну, а сиромашни своју децу... Када се рат заврши, политичари узимају преосталу муницију, богати добију више хране, а сиромашни траже гробове своје деце.”

Поводом њених најновијих оптужби да се испита рад Јермака одговор из Кијева је био оштар. Шпарцова је оптужена да управо она ради за Русе и да покушава да поткопа поверење између Украјине и САД. Против ње су се огласили и конгресмени из Демократске странке, тако да отворено писмо Шпарцове не одражава став Беле куће, него јој ствара проблеме. Уколико се републиканско поткопавање Бајденове администрације у новембру заврши освајањем већине, онда би њене оптужбе послужиле као основа за обуставу слања новца и оружја Украјини и последично захлађење односа између Вашингтона и Кијева.

Што се тиче унутрашњих политичких прилика у Украјини, потпредседница владе Ирина Верешчук сматра да иза овог писма стоје неке особе из саме Украјине. Министарство спољних послова Украјине је преко свог представника Олега Николенка у писму Шпарцове видело „отворени покушај да се у америчку политику врате класични руски пропагандни наративи о наводној повезаности украјинског руководства с Русијом и да се наша земља увуче у унутрашњу политику САД”. Демократска конгресменка Марси Каптур је такође наговестила да је реч о дискредитацији украјинске владе и помагању Путину и његовим пропагандистима.

Шпарцова, међутим, не одустаје, а у Украјини се разматрају мотиви за њену акцију. Најмање вероватна верзија је да администрација преко ње упућује поруку Зеленском, јер би то учинили директно у свакодневним контактима на различитим нивоима.

Према другој верзији, њену изјаву су иницирали и за њу лобирали Јермакови непријатељи у Украјини, на шта указује и потпредседница владе, мада је прилично невероватно да је Јермак „руски човек”, јер би до сада био раскринкан. Како кажу саговорници украјинске „Стране”, до сада би Зеленском на то већ указали амбасадори САД и Велике Британије. Трећи мотив је већ поменута кампања за предстојеће америчке изборе.

Јермак заиста има велики број непријатеља у земљи, укључујући антикорупцијске активисте повезане са западним амбасадама, али и не само њих, јер је постао веома утицајна особа од поверења Зеленског. Због тога је наводно дошло до несугласица између Зеленског и његовог друга из детињства, шефа обавештајне службе Ивана Баканова. Користи од удара на Јермака, самим тим и на Зеленског, имају и други политички актери, попут Петра Порошенка, који су одмах „ускочили” на овај медијски талас.

Ко је Андреј Јермак

Зеленски је у фебруару 2020. Јермака (50) именовао за шефа своје канцеларије. Он је претходне године одлетео у Москву и довео кући 35 Украјинаца који су били у руским затворима. Важи и главног човека Зеленског за везе с Вашингтоном. Његово име се појављивало и током саслушања у процесу импичмента против Доналда Трампа: наиме постоје докази да је био у контакту с личним адвокатом бившег америчког председника Рудијем Ђулијанијем. Јермак се срео с Ђулијанијем, који је „снажно” ургирао да покрене истрагу коју је Трамп желео о пословима свог демократског ривала Џозефа Бајдена и његовог сина Хантера у Украјини.