Пољска тражи себе у новој Европи

У Пољској су решили да дају свој допринос актуелном рату САД против Русије, који се већ месецима води на теренима бивше совјетске републике – Украјине. Међу првима су отворили своје границе за стотине хиљада украјинских избеглица које су похрлиле да безбедност и нови живот пронађу на западу континента. Били су међу првима који су армији Володимира Зеленског понудили своје залихе оружја, укључили се у антируску пропаганду...

Како, ипак, не би у потпуности нарушили не баш сјајне односе с Москвом, снашли су се тако што су препустили да оно што мисле они који данас воде ову земљу каже један бивши политичар – Лех Валенса, први председник (1990–1995) тзв. демократске Пољске и легендарни лидер некадашњег синдикалног покрета „Солидарност”.

Укратко, Валенса је изјавио да би популацију Русије, која тренутно броји око 144 милиона душа, требало смањити за – две трећине. Главни део „посла” био би обављен подизањем низа устанака који би довели до тога да велика руска земља буде подељена на мноштво самосталних државица. По угледу на оно што је овде виђено у време распада Совјетског Савеза, или што данас многи проричу Сједињеним Америчким Државама. Само – мало жешће. По Валенсином мишљењу, Европа и САД на то имају право пошто своје намере остварују –„демократским методама”.

Како би те новостворене државице опстајале као самосталне целине (економски и политички), да ли би ратовале међусобно, под којим условима би, евентуално, биле позиване у НАТО, ЕУ и сличне међународне организације, и с каквом перспективом, Валенса не наводи. Уосталом, то више не би био његов проблем.

Пољаци у принципу не могу да се помире с неким историјским истинама. После једва две деценије независности стечене одлукама мировних преговора по окончању Првог светског рата дошла је немачка окупација. Земља им је, уз неме погледе, током наредних шест година претворена у највеће стратиште у овом делу света. Те муке решили су их 1945. војници совјетске Црвене армије, више као нови завојевачи него као ослободиоци. Период који је наступио није био испуњен ужасима претходног, али је зато дуже потрајао. Поново су главе истински могли да подигну тек након пропасти СССР-а. И, наравно, опет не захваљујући сопственој борби или одлучности, него захваљујући глобалним променама.

А онда је кренуло ново комешање света, у којем се ова земља, по ко зна који пут, нашла ван главних догађаја. Ту је и данас. Неспремни да прихвате ново Пољаци су се приклонили – Америци. Самосвојност као да никад није била довољно жељена опција. Лех Валенса је то добро осетио.

Бивши синдикални вођа не говори у празно. Наиме, од самог почетка рата у Украјини из Пољске допиру гласови по којима овде баш и нису незаинтересовани за развој догађаја на фронту, а посебно не за реалну могућност да Русија за себе присвоји део Украјине, пре свега област Донбаса, али и просторе које запљускују воде Црног мора. Пољаци верују да би у таквим околностима неки други украјински простори могли да доспеју под њихову надлежност.

Како тврде у Москви, Вашингтон и Варшава већ увелико разрађују планове у том смислу. Реч је о успостављању војно-политичког надзора над оним деловима украјинске земље на којима је, по окончању Првог светског рата, Пољској омогућено да уведе своју управу како би заштитила становништво од „бољшевичке претње”, а након тога те просторе дефинише као делове своје територије. Интересантно је да су из поменутих планова, барем званично, искључене водеће европске земље, пре свих Немачка, која је овим просторима харала пре више од осам деценија.

„Требало је давно да бацимо Русију на колена”, рекао је Валенса у недавном разговору за француски „Канал инфо”, „али је шанса која се указала пред распад СССР-а пропуштена због позитивног имиџа тадашњег совјетског председника Михаила Горбачова”.

Да Варшава има озбиљне намере у Украјини саопштио је недавно и Сергеј Наришкин, један од руководилаца руске обавештајне службе. По њему свако помињање пољских планова у вези са западним деловима првог суседа у Варшави изазива видљиву нервозу. Како стоји у саопштењу, тамо рачунају да у условима напетости ни у Кијеву ни у Москви неће обратити пажњу на припреме за преузимање делова украјинске територије. Када конфликт пређе у фазу дипломатског регулисања ова експанзија биће већ увелико – свршена ствар.

Обраћајући се у мају Врховној ради председник Украјине Володимир Зеленски најавио је договор с Пољском који би умногоме поједноставио комуникацију двају народа преко сада важеће граничне линије. Како је нагласио, „актуелна ситуација је допринела да две земље забораве спорове из заједничке прошлости” и заложио се за већа права Пољака у Украјини.