Узбуњивач је сам против свих

Привремене мере су најефикаснији алат који судија може да искористи за заштиту узбуњивача. Често је узбуњивач сам против свих, а једини ко може да му пружи заштиту је суд, рекла је Снежана Андрејевић, судија Врховног касационог суда (ВКС) у пензији, на трибини одржаној прошле недеље у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду.

Стварни ефекти борбе против корупције изражени су и кроз примену Закона о заштити узбуњивача, нагласио је највиши суд у годишњем извештају. У свим судовима у Србији на крају 2021. остао је нерешен 41 предмет ради заштите узбуњивача од одмазде због обелодањивања информација у складу са Законом о заштити узбуњивача.

У 2020. примљено је 117 нових предмета, а у 2021. години 99. Иако ови предмети нису бројни, њихов је значај велики, с обзиром на то да је остварење права на узбуњивање, као људског права које штити слободу говора, битно за владавину права и развој сваког демократског друштва. Ови предмети су хитни, али на крају 2021. остало је нерешено и 13 у којима поступак није окончан ни после три године – подаци су ВКС-а.

Са Законом о заштити узбуњивача, који се примењује од 2015., до сада је упознато више од 1.200 судија у Србији и више од пет хиљада судијских сарадника и приправника, казала је судија Андрејевић. После првог круга едукације потребно је усавршавање судија и запослених за правилну примену закона. У томе ће им помоћи и публикација „Узбуњивање као људско право”, која је објављена у издању „Пиштаљке” – првог сајта за истраживање корупције и заштиту узбуњивача. Основано је и правно Саветовалиште за узбуњиваче на Балкану, којем могу да се обрате за бесплатну правну помоћ. Уз подршку Правосудне академије и амбасаде Краљевине Холандије, у овој публикацији представљени су најновији међународни стандарди и анализиране су пресуде Европског суда за људска права, као и пракса судова у Србији.

Амбасадор Краљевине Холандије у Србији Јоуст Реинтјес нагласио је да су слобода говора и узбуњивања веома важни за друштво и за сваку организацију, пре свега у борби против корупције. Узбуњивачи, међутим, не добијају увек пажњу коју заслужују, а само им мали број невладиних организација у свету пружа подршку и заштиту.

– Адвокати „Пиштаљке” су од 2014. пружили више од 3.000 правних савета и других адвокатских радњи узбуњивачима и потенцијалним узбуњивачима. Укупно смо заступали 111 у 169 судских поступака. Од 38 тужби пред основним и вишим судовима и Управним судом имамо 17 усвојених тужбених захтева. Остали поступци су у току или у прекиду. Од 29 предлога за одређивање привремене мере, усвојено је 18. Тренутно заступамо 23 узбуњивача у 34 различита процеса – рекао је Владимир Радомировић, главни и одговорни уредник „Пиштаљке”.

На мети закона није само корупција, већ су то и све врсте злоупотреба у јавним и другим предузећима, болницама, школама, али и у судовима, тужилаштвима и затворима. Многи запослени се устручавају да пријаве незаконите поступке којима сведоче, најпре због страха од одмазде, у виду претњи, мобинга, отказа, физичких напада, па и угрожавања живота.

Судија Јелена Стевановић, из Апелационог суда у Београду, један од коаутора публикације описала је, између осталих, случај службенице обезбеђења у женском затвору у Подгорици, која је због пријаве колега доживела психичко малтретирање на послу. Држава то није успела да спречи, па је службеница као последицу ове одмазде имала тешко нарушено здравље.

Пријавила је петорицу својих колега за „непристојно понашање” током новогодишње ноћи, када је један од затворских чувара имао „физички контакт” са две затворенице, под окриљем колега. После тога доживела је разне врсте шиканирања, од вређања, пљувања, физичких напада, разбијеног стакла на аутомобилу, до мобинга, смањења плате и претњи отказом. Највиши државни органи одбили су њене жалбе на поступање домаћих судова. Међутим, Европски суд за људска права је утврдио повреду права гарантованих Конвенцијом и досудио 4.500 евра на име нематеријалне штете и још 1.000 евра за трошкове поступка. Овај случај, познат као „Шпадијер против Црне Горе” оцењен је као веома значајан за будућу заштиту потенцијалних узбуњивача,  јер је проширен домен њихове заштите са слободе изражавања и на право на поштовање приватног и породичног живота.

Судија Мирјана Мартић из Прекршајног суда у Београду, иначе председница Удружења судија прекршајних судова, нагласила је да је слобода изражавања део људских права и да грађани треба да буду заштићени како би могли слободно да говоре.

Адвокат Боривоје Гајић, доскорашњи судија, направио је извод и анализу пресуда из праксе наших судова. Директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања Ивана Стевановић навела је да публикација садржи важне податке о томе како су наши судови поступали у случајевима узбуњивања, као и препоруке како заштита узбуњивача може да буде још боља.

Српски закон један од најбољих у свету

Српски Закон о заштити узбуњивача оцењен је као један од најбољих у свету, а то је више пута наглашавао и водећи амерички стручњак за заштиту узбуњивања Том Дивајн, приликом посета Агенцији за борбу против корупције и на саветовању судија у Врњачкој Бањи. Један од његових клијената и сарадника био је чувени њујоршки полицајац Френк Серпико, који је још пре пола века указао на корупцију у полицији, о чему је снимљен и чувени филм „Серпико” са Ал Пачином у главној улози.

– Српски закон је једини који узбуњивачу даје право да има увид у доказе који су прикупљени на основу његовог узбуњивања. Даје му се могућност да укаже уколико је у току истраге дошло до сакривања информација које је обелоданио. У другим државама узбуњивач нема то право – указао је Том Дивајн, који је издао књигу „Водич за преживљавање узбуњивача”.

Према његовим речима, најважније је да суд привременом мером хитно спречи отпуштање и изнуривање узбуњивача, који ће у том случају бити заштићен док се судски поступак не заврши.