Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Без дивље природе нема питомог света

Због неконтролисаног лова истребљење прети 1.341 врсти сисара, а због немиличне сече угрожен је опстанак 12 одсто врста дрвећа
Нелегална трговина дивљим животињама трећа је најуноснија криминална активност у свету (Фото: Пиксабеј)

У Бону је прошле недеље одржан скуп на ком су учествовали представници готово 140 земаља. Самит није био посвећен сукобу на истоку Европе, како би се по масовности могло закључити. Заправо, у фокусу су били изазови који су по опстанак човечанства опаснији од било ког рата.

Древни немачки град био је домаћин састанка Међувладине платформе за науку и политику о биодиверзитету и екосистемима (ИПБЕС). Реч је најважнијој глобалној организацији у домену заштите биолошке разноврсности, која научно обрађеним подацима и предлозима акционих планова „наоружава” доносиоце одлука у 139 држава чланица. Међу њима је од јуна 2020. и Србија.

Извештај ИПБЕС-а из маја 2019. представљао је до тада најсвеобухватније сагледавање стања и перспектива живог света. Закључак документа обима 1.800 страница, на коме је три године радила армија истраживача из 50 земаља, био је поражавајући: милион животињских и биљних врста изумреће у наредних неколико деценија ако се не заустави човеково насиље над земљом, водом, ваздухом и климом.

Позиву на неодложно буђење у Бону је придружен и извештај ИПБЕС-а о одрживом коришћењу дивљих врста. Како је реферисано, због неконтролисаног лова истребљење прети 1.341 врсти дивљих сисара, а због немиличне сече угрожен је опстанак 12 одсто дивљих врста дрвећа. У ризику од нестанка су и друге врсте животиња, биљних група, инсеката, алги, гљива...

Једногласно усвојени извештај ИПБЕС-а није пуко констатовање стања, већ садржи широку лепезу сугестија, модела и образаца које државама, регионима и међународним организацијама могу да послуже у заустављању негативних трендова. На изради хиљаду страница овог документа четири године радило је 85 стручњака из целог света. Међу њима је био и Вукан Лавадиновић, доцент Шумарског факултета Универзитета у Београду.

„Прекомерна експлоатација један је од главних узрока нестајања многих копнених и водених животињских и биљних врста које обитавају у дивљини. Колико је важан овај ресурс, говори податак да опстанак 70 одсто сиромашног дела светске популације зависи од дивљих врста. Сваки пети становник Земље храни се дивљим биљкама, гљивама или алгама, или пак остварује приход њиховим сакупљањем. Трећина светске популације, 2,4 милијарде људи, за огрев и кување користи дрво. Од 50.000 дивљих врста које човек експлоатише, 10.000 служи за прехрану. У неким деловима света лов и риболов директно обезбеђују преживљавање становништва”, каже Лавадиновић, који је био део тима задуженог за одељак о одрживом лову, једном од шест поглавља извештаја ИПБЕС-а.

Егзистенцијална упућеност на дивље врсте усуд је сиромашнијег дела човечанства, такозваног глобалног југа. Међутим, очување овог ресурса и те како се тиче и развијеног севера. Део његовог благостања чине и медикаменти и козметички препарати, справњени од дивљег биља. Да се из река, мора и океана не извлачи обиље рибе, трпезе богатих биле би оскудније и мање здраве. И шта би развијени север без дивљег дрвећа, које на светском нивоу чини две трећине сировина дрвнопрерађивачке индустрије?

„Извештај ИПБЕС-а указује да је трговина дивљим врстама у светским размерама трећа по обиму, што указује да ту лежи и велики економски потенцијал. Наведен је и податак да је заштићена подручја широм света, управо ради посматрања дивљих врста, походило осам милијарди туриста. А нелегална трговина дивљим животињама, укључујући и слоновачу, рогове носорога и томе слично, трећа је најуноснија криминална активност, чији се годишњи обрт процењује на 199 милијарди долара. Испред су само кријумчарење дроге и трговина људима”, истиче наш саговорник.

Када је Србија 2020. постала члан ИПБЕС-а, на чему је Министарство заштите животне средине годинама приљежно радило, истакнуто је да наша земља има посебну одговорност за очување свог природног богатства јер спада међу 25 подручја с изузетном биолошком разноврсношћу. На свега 1,9 одсто територије Старог континента, колико заузима Србија, обитава чак 23,6 процената строго заштићених европских врста биљака и животиња. Због тога нас се и те како тичу закључци и предлози садржани у извештају ИПБЕС-а о одрживом коришћењу дивљих врста, истиче Лавадиновић.

„У Србији има близу 70.000 ловаца, а процена је да две трећине њих уловом обезбеђују храну за своје породице или тиме доприносе кућном буџету. Ако томе додате све оне који пецају, сакупљају печурке и лековито биље или користе дрво као огрев, очито је да није мали број наших људи чија егзистенција зависи од дарова природе. Зато би ваљало да, користећи и светска знања која су нам доступна захваљујући чланству у ИПБЕС-у, формулишемо политике које ће нам омогућити да и даље користимо природне ресурсе, а да не угрозимо њихово опстајање”, објашњава наш саговорник.

Како истиче, сврха свих глобалних, регионалних и локалних „зелених акција” није да се заштити природа јер она је довољно моћна и јака да се сама сачува, као и претходних милијарди година.

„Циљ је да сачувамо животну средину у којој можемо да опстанемо као људски род. Наука каже да је 95 одсто врста које су живеле на овој планети изумрло – да ли ће и нас таква судбина снаћи за тридесет, триста или 3.000 година, зависиће од тога колико озбиљно схватимо еколошке изазове, у првом реду климатске промене”, закључује Вукан Лавадиновић.

 

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.