Повећање камата неће бити драматичнo

Очигледна је намера централних банака да такозваним поскупљењем новца зауставе инфлацију, која се у већини земаља креће на нивоу од око десет одсто на годишњем нивоу. С друге стране, прилично сам сигуран да водећи економисти тих банака неће дозволити да новац постане превише скуп и, као такав, недоступан грађанима и привреди јер то директно води у рецесију. Због тога верујем да ће бити повећања камата, али та промена неће бити драматична. Уосталом, не заборавимо да смо у једном дугом периоду имали камате на историјском минимуму и с негативном вредношћу, што такође није економско правило, већ пре једна аномалија. Овако Владимир Васић, генерални секретар Удружења банака Србије, одговара на питање које интересује све дужнике, а то је раст камата.

Многи светски економисти, између осталог и из Међународног монетарног фонда, говоре да ће свет у 2023. години погодити рецесија. Колики је то ризик за банке, уз већ бројне аспекте актуелне економске кризе?

Банке су увек биле и биће део ширег тржишта, целокупне економије у којој раде. У том смислу, свакако да њихово пословање зависи од клијената, грађана и привреде, и ако су они у кризи, не могу ни банке бити на то потпуно имуне. Међутим, ван тога, ван једне генерално несигурне ситуације у целом свету, не видим додатне ризике за банке у Србији. Чак бих могао да кажем да банкарски систем видим као изузетно стабилан и да верујем да ће као такав не само успешно савладати ову кризу већ и да ће бити значајна подршка предузећима и становништву. Уосталом, то смо видели током пандемије ковида 2020. и 2021. године.

Захваљујући ниским каматама, а пре свега негативном евробору, стамбени зајмови су последњих година доживели прави „бум”. Има ли назнака да би ситуација могла да се промени?

Према подацима Кредитног бироа са стањем на дан 30. јуна, у отплати су била 153.142 стамбена кредита, што је благо повећање у односу на 152.437 кредита, колико је било у отплати на крају маја ове године. Иста слика се добија и када се погледа износ остатка дуга по кредитима у отплати који је у јуну већи за један одсто у односу на податке из маја. Дакле, посматрајући наведене податке, видимо да је у питању уравнотежен кредитни раст код стамбених кредита у претходна два месеца, али напоменимо и то да би се исти закључци добили и када бисмо посматрали нешто дужу временску серију.

Раст камата има и другу страну медаље. Да ли ће коначно и штедише видети вајду од својих улога?

Свакако, у банкарству, као и у сваком послу, увек је реч о двостраном односу. Банке су кредитне, али и штедне установе. А штедња је изузетно важна за сваку економију, па и нашу, због тога изузетно радује што имамо континуирани раст штедње већ десет година и што је тај раст посебно изражен код штедње у динарима. Уосталом, и из угла сваког од нас појединачно, штедња, макар минимална, најбољи је могући избор.

У неким земљама кажу да је навала клијената на кредите јер је инфлација већа од камата, што задуживање чини исплативим. Да ли и код нас људи тако размишљају? Има ли кредитног раста упркос ризицима?

Као што показују подаци о стамбеним кредитима које смо поменули, а исто важи и за друге врсте зајмова, не постоји знатно повећање интересовања за кредите. Радује ме ако то говори да код нас и банке и клијенти имају рационалнији однос према ризицима и тренутној ситуацији.

Неке банке су повећале накнаде. Да ли је то било потребно јер многи кажу да су банке добитници инфлације. Због ње су износи трансакција већи, а самим тим и накнаде у процентима које оне наплаћују. Као што инфлација пуни буџет, тако пуни и билансе банака. Шта ви кажете на то?

Као што сте сами приметили, неке банке су повећале накнаде, а код других су остале на ранијем нивоу. И даље постоје неке бесплатне услуге. То је тржиште, а оно је у нашем банкарству развијено. Немојмо заборавити да инфлација погађа и банке, њима такође расту трошкови због повећања плата, материјалних трошкова, закупа простора и тако даље. Из биланса банака не можемо видети да су банке добитници инфлације, већ учесници на тржишту, као и све остале компаније и институције.

Тенденција укрупњавања банкарског тржишта као да је заустављена у 2022. години. Да ли ће се, по вашем мишљењу, наставити или не, јер још има малих банака на тржишту?

Та одлука зависи само од пословодства, односно од власника банака. Простора за укрупњавање има, али као што сви сведочимо, има и потреса на глобалном тржишту и вишеструких криза, од ковида до поремећаја изазваних сукобом у Украјини и његовим последицама. Све то ће мерити инвеститори пре одлуке о преузимању неког играча на тржишту и заиста не би било озбиљно да спекулишемо о њиховим намерама и проценама.

Добит банака за 2021. годину била је 49,3 милијарде динара, што је непуних 420 милиона евра. И још се није вратила на износ од пре неколико година када су зарадиле 600 милиона евра. Шта то и даље банкама „срећу квари”, то јест обара профит?

Управо овај податак потврђује колико банке деле судбину осталих учесника на тржишту, односно својих клијената, грађана и привреде. Подсетићу вас колики део удара су на себе примиле банке током пандемије, када су три пута проглашавале мораторијум, односно одлагале обавезе својих клијената. Све време банке улажу велика средства у дигитализацију, у одржавање и унапређење све сложенијих информационих система. Сигурно да се све то одражава и на њихову профитабилност и да она у тренуцима светски поремећених економских услова пословања не може бити таква као што је била у, да тако кажемо, нормалним условима пословања.

Држава је банкама исплатила 50 милиона евра за невраћене кредите за које је била гарант за време короне, а биће жирант и за кредите 1.400 предузећа која послују с Русијом, Украјином и Белорусијом. Како, из угла банкара, стоји привреда коју сустижу невоља за невољом и последице короне и сукоба у Украјини?

Сигурно да привреди није лако и за то треба имати разумевања. Такво разумевања показала је и држава Србија кроз више одлука и активности Владе Србије и Народне банке, а за помоћ предузећима. Можемо рећи да су те мере дале резултат јер упркос глобалној кризи ми и даље имамо стабилну кредитну активност банака ка привреди, а такође и рекордно низак ниво ризичних, то јест ненаплативих кредита. Чини се да то говори да је ситуација у привреди ипак здрава. Наравно, дужност свих надлежних и свих заинтересованих страна је да она остане таква.

Како стоји ствар на судском терену? Да ли су клијенти који су тужили банке послушали ваш савет, као и других банкара, да од тога одустану или не? Да ли имате податак колико је тужби повучено, а колико не, односно колико је предмета на суду?

Што се судских спорова у вези с накнадама за обраду кредита тиче, може се рећи да се ситуација смирује. Престала су оглашавања на јавним местима којима је позивано на иницирање судских спорова против банака. То јесте основни и најважнији бенефит за све нас, за правну сигурност, економску стабилност и инвестициону климу, из примене Допуне правног става Врховног касационог суда од септембра 2021. године. Што се одустајања од тужби и повлачења тужби тиче, ни ту банке не могу да буду незадовољне, скоро 120.000 судских спорова је окончано на овај начин. Овај процес је још у току и даје своје добре резултате за обе парничне стране. Наравно, цела ствар још није окончана, доста судских спорова још траје, међутим, сматрам да је потпуни повратак међусобног поверења с клијентима прави циљ коме банке стреме и да ће се, у времену које непосредно предстоји, тај циљ и постићи.