„Депо резиденс” на месту изгорелог тржног центра

„Депо резиденс” назив је новог стамбено-пословног комплекса у Булевару краља Александра 142 који је почео да се гради на месту бившег тржног центра „Депо” изгорелог у пожару пре осам година. Осим тог податка, на градилишној табли пише и да је укупна површина будућег комплекса 30.545 квадратних метара, надземно 19.365 квадрата, да ће зграде имати по четири и осам спратова што се може видети на тродимензионалном приказу истакнутом на табли. Пројектант је компанија „Машинопројект копринг”, извођач радова на заштити темељне јаме „Новкол”, а завршетак радова је 2024. године.

Све ове податке инвеститор „БКА дивелопмент” је претходне две године брижљиво чувао не откривајући детаље пројекта. Њих није изнео ни прошле године када је сравнио са земљом све оно што ватрена стихија није прогутала августа 2014. у врачарском блоку између Булевара краља Александра, Синђелићеве, Нишке и Средачке улице. Прошлог лета градилиште је ограђено, а на тадашњој градилишној табли писало је да је реч о „измештању и реконструкцији каблова”, да је завршетак тог посла планиран за октобар, а да су инвеститори ГСП, „ЕПС дистрибуција” и „БКА дивелопмент”.

Та компанија је конзорцијум израелских фирми „Yossi Avrahami” и „Almogim holdings” који стоји иза пројекта „Депо” „у финансијском, оперативном и сваком другом смислу”, наглашавали су представници инвеститора неколико пута од октобра 2017. када су од града за 4,15 милиона евра купили остатке изгорелог Депоа, односно атрактивну грађевинску локацију. Реч је о 43 ара које је „БКА дивелопмент” пазарио недуго по свом формирању, 26. септембра 2017, односно три недеље пошто је Секретаријат за имовинске и правне послове огласио продају Депоа.

Тада је готово извесно постало оно што се наслућивало од 2014, а то је да ће ово место, важно за историју јавног престоничког превоза, добити потпуно нову намену – стамбену и комерцијалну. Почетак градње најављен је за 2018, али тек у лето те године Скупштина града је одобрила израду плана за блок прекопута зграде Општине Звездара. План детаљне регулације, чију је израду иницирао „БКА дивелопмент”, усвојен је 2020. Осим тржишно исплативих квадрата на том месту, према планском документу, предвиђена је изградња депанданса за децу предшколског узраста и новог објекта установе социјалне заштите у Средачкој улици који сада има више корисника.

„БКА дивелопмент” мораће да води рачуна о заштићеном трамвајском депоу на шта га је обавезао Градски завод за заштиту споменика културе.

– Посебно значајне објекте – радионице, најстарији део комплекса – потребно је задржати у постојећем габариту уз промену намене у смислу формирања галеријских и уметничких простора са пратећим садржајима, значајне објекте, хале, очувати у што већој мери, а најмање фасаде хала један, два и три оријентисане ка унутрашњости парцеле. Отворени, неизграђени део комплекса у унутрашњости парцеле сачувати и партерно и пејзажно уредити у функцији јавног простора – трга. Трамвајске шине задржати и уклопити, као обавезни елемент у планирано партерно уређење да би се очувала меморија на првобитну функцију овог простора. Трг уредити и опремити као простор комуникације, одмора и релаксације са елементима пројектованим у виду мањих зелених површина – навео је Завод за заштиту споменика културе у тексту усвојеног ПДР-а за Депо.

Док се „крчкао” пројекат за ту локацију, у јавности и на друштвеним мрежама живо се дискутовало о томе шта би требало на том месту да се зида. Нико од укључених у расправе на ову тему није жалио сам Депо, па није било ни претеране побуне против његовог рушења. Део јавности сматрао је да је блок у коме се налазио некадашњи Депо одавно требало попунити стамбеним квадратима, док је други део оцењивао да то није нимало мудро јер ће довести до додатних саобраћајних загушења.

Сумње у узрок пожара и неостварене идеје

Дуго после пожара 2014. у којем је Депо изгорео надлежни су закупце уверавали да ће хала бити обновљена и да ће моћи да се врате у њу, али у међувремену су се појавила два предлога – да се он поруши и изгради нов или да се обнови и у њега смести музеј ГСП-а. Предлог да Депо васкрсне у музеј, уметничке и занатске атељее подржао је и градски Завод за заштиту споменика културе. Закупци су тражили и да им се омогући да раде у другом мањем делу Депоа, који је ватра поштедела, али од тога ништа није било. Петнаест месеци касније за оне који су имали тезге у Депоу уређена је монтажна хала на пијаци Ђерам, али се у њу уселило само десетак закупаца. До данас званично није објављено шта је био узрок пожара у Депоу. Сумњало се на квар на инсталацијама, а међу некадашњим закупцима и то да је намерно запаљен.