Европски пут БиХ неизвестан, „Отворени Балкан” у блокади

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Минулих недеља из света једна за другом стизале су суморне прогнозе о шансама да се БиХ, али и регион, ускоро нађу међу члановима Европске уније. За разлику од осталих држава из суседства, оно што БиХ чини специфичном јесте то што у Сарајеву за сада не показују интересовање ни за регионално зближавање док се не распетљају, по свему судећи, све замршенији чворови између европских држава у погледу проширења.

Прво разочарање десило се на седници европског самита крајем прошлог месеца, на којем није откочен пут Северне Македоније и Албаније ка ЕУ, а БиХ није добила кандидатски статус, за разлику од Украјине и Молдавије.

Уследио је извештај Међународне кризне групе о БиХ у ком су изнете процене како би приступни процес земаља западног Балкана могао трајати деценијама јер ниједна од земаља неће у догледно време бити спремна да постане чланица.

Што се тиче БиХ, они истичу да се криза састоји од претњи РС за независношћу, бошњачког одбијања да признају права Хрватима и претње Хрвата да ће после избора блокирати институције ако не буде изборне реформе. Кривци за успоравање европског пута су, према њиховом мишљењу, и у Бриселу и у земљама региона, с тим што су, како наводе, главни разлози у самим земљама чланицама. Они цене да су Русија, Кина и Запад ушли у међусобне обрачуне због утицаја на западном Балкану и да се Запад боји да губи свој утицај на штету ових земаља и Турске.

Након што је спласнуо ентузијазам Запада из деведесетих година прошлог века, многи у Бриселу и Вашингтону брину се да би вакуум могли да испуне Русија, Кина и други играчи. „Они гледају са забринутошћу како српски лидери у Београду и Бањалуци добијају термине код руског председника Владимира Путина, како кинеске фирме шире своју инвестициону мрежу, а турски председник Реџеп Тајип Ердоган организује турнеје целим регионом”, наводе у извештају, а пренели су бањалучки медији.

Као пример губљења западног утицаја истичу именовање немачког политичара Кристијана Шмита за високог представника без одобрења Савета безбедности УН и којег РС не признаје, за шта, како наводе, имају подршку Русије и Кине.

„Ово је имало за ефекат да су његова извршна овлашћења на танком леду. Ако би Шмит искористио своја овлашћења да укине законе или уклони званичнике с позиција, Бањалука би могла да се ослони на кинеску и руску подршку за одбацивање његових потеза. У пракси, они су већ показали спремност да високог представника игноришу”, наведено је у документу.

Како су известиле „Независне новине”, Брисел је свестан да од брзог приступања овог региона ЕУ нема ништа, па је извор овог листа из бриселске администрације испричао како је најреалнији начин да се БиХ приближи ЕУ уједињење свих регионалних иницијатива, то јест Берлинског процеса и „Отвореног Балкана”. Иако се наводи како је реч о два компатибилна процеса, лист цитира саговорнике који износе занимљиве детаље из којих проистиче да западне земље имају своје фаворите у погледу ова два процеса. Наиме, „Отворени Балкан” је наводно стекао више симпатија од стране Вашингтона, а наводи се да је реч о офанзивнијем процесу који даје брже резултате, док је Берлински процес производ ЕУ и чији је застој и довео до иницијативе о економском увезивању балканских земаља по иницијативи пре свега Београда, а потом и Тиране и Скопља.

Република Српска од самог почетка захтева придруживање „Отвореном Балкану”, али у Сарајеву и даље оклевају.