Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Грађевинарство очекује мањи раст

У првом кварталу Србија је имала пад грађевинске активности, али је у другом слика поправљена
(Фото А. Васиљевић)

Грађевинарство ће забележити мањи реални раст од претходно очекиваног, пре свега као последица растуће глобалне неизвесности и мањег обима приватних инвестиција, али и услед снажног раста цена грађевинског материјала, наведено је из Министарства финансија у новој фискалној стратегији.

У првом кварталу грађевинарство је имало пад од 4,7 одсто. Оригинална пројекција раста ове привредне гране била је 7,4 процента за 2022, али текућа пројекција предвиђа раст од 1,4 одсто.

Иван Николић, научни сарадник Економског института, наводи податак да грађевинска активност у еврозони има раст од три процента, али на неким тржиштима попут Немачке забележила је пад од 1,5 у марту и 1,2 у априлу док је истог тог месеца у Румунији имала међугодишњи пад од 8,1 одсто.

– У априлу је код нас дошло до пораста грађевинске активности од 4,6 процената у односу на април прошле године. У мају смо имали раст од 3,1. Прво тромесечје било је знатно слабије и имали смо пад, али је већ друго нешто боље тако да за сада не постоји ништа што би се окарактерисало као проблематично – каже Николић.

Из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре напомињу да је грађевинска активност у првој половини године на очекивано високом нивоу. Пресек броја активних градилишта на територији Републике Србије 1. јула износи 105.894. Узимајући у обзир околности у Европи изазване ратом у Украјини, и снажан утицај на све сегменте привреде, према њиховој оцени, реч је о добрим резултатима.

– Упркос тешким временима у Европи не заустављамо изградњу, већ стварамо услове за нове инвестиције. Тренутно реализујемо више од педесет инфраструктурних пројеката широм Србије, а само у домену саобраћајне инфраструктуре пројектује се и гради свеукупно око 1.200 километара ауто-путева и брзих саобраћајница – наводе из министарства.

Према објављеним подацима удео грађевинског сектора у БДП-у 2021. био је шест одсто. Што се тиче удела истог сектора у БДП-у у текућој 2022. нереално је било шта прогнозирати, додају у министарству.

– Међутим, на основу релевантних јавно доступних података, у овом моменту можемо констатовати да очекујемо исто учешће или веће. Удео грађевинарства у БДП у првом кварталу 2021. износио је 4,7 одсто, док је у 2022. био 4,6 на основу чега можемо констатовати да нема знатних промена посматрањем истих временских периода прошле и ове године.

Налазимо се у јеку грађевинске сезоне, где реалне податке очекујемо тек у октобру и новембру. Показатељи су у овом моменту охрабрујући, где иако имамо огроман пад грађевинске активности у земљама западне Европе, у Србији то није случај – наглашавају из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Када је реч о капиталним инфраструктурних пројектима, напомињу да ниједан пројекат није заустављен. Радови се одвијају према предвиђеној динамици на Моравском коридору где је за крај године планирано отварање прве деонице од Појата до Крушевца, а на којој се у одређеним сегментима иде и испред предвиђене брзине извођења послова. Настављени су радови на изградњи брзе пруге од Новог Сада до Суботице, у току је пробијање будућих највећих тунела у Србији, на траси ауто-пута „Милош Велики” од Паковраћа до Пожеге. Отворени су сектори четири и пет обилазнице око Београда, а у предвиђеним роковима очекују пуштање саобраћаја и на траси обилазнице до Бубањ Потока. Убрзани су радови на Фрушкогорском коридору, а период короне смо искористили за раст.

Ни станоградња рекло би се не заостаје ако је судити по броју грађевинских дозвола. У Србији је у мају ове године издато 2.349 грађевинских дозвола, што је 17,4 одсто више него 2021, објавио је Републички завод за статистику. Од укупног броја издатих дозвола 80,2 одсто односи се на зграде. Пријављена је изградња 3.680 станова. Посматрано према областима, највећа грађевинска активност очекује се у Сремској области, 24,4 процента, следе Београдска област (17,9) и Шумадијска (17,5).

Станоградња у Немачкој пада

Немачка агенција ДПА преноси да је читав грађевински сектор у немачкој погођен растом цена грађевинског материјала и растом камата. После година експанзије, сада стагнирају и приватна градња и велики пројекти.

– Стање на тржишту притиска немачку комерцијалну и стамбену градњу као лудачка кошуља. Уз све снажније захтеве за енергетски ефикасну градњу стежу несташица грађевинског материјала и екстремна поскупљења – наводе из ДПА. У седам највећих немачких градова је обим развоја пројеката између прошле и ове године у просеку пао за 3,6 одсто. Највећи минус је у стамбеној изградњи – 7,6 процената.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Balon je poceo da se izduvava. Samo da ne eksplodira.
Milenko
Ministar Mali juce rece kako se radi i gradi na sve strane, kako sada pad
Vladan
Nakon bombasticnih vesti o celih par procenata rasta prometa nepokretnosti pocetkom godine, cene nekretnina naduvane i kreirana vestacka traznja. BDP pprastao na papiru, ali spekulantske aktivnosti ga zapravo pojele. Vise kamate placace sirotinja, a ko ce snositi odgovornost za lazne vesti !?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.