Četvrtak, 29.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Građevinarstvo očekuje manji rast

U prvom kvartalu Srbija je imala pad građevinske aktivnosti, ali je u drugom slika popravljena
(Фото А. Васиљевић)

Građevinarstvo će zabeležiti manji realni rast od prethodno očekivanog, pre svega kao posledica rastuće globalne neizvesnosti i manjeg obima privatnih investicija, ali i usled snažnog rasta cena građevinskog materijala, navedeno je iz Ministarstva finansija u novoj fiskalnoj strategiji.

U prvom kvartalu građevinarstvo je imalo pad od 4,7 odsto. Originalna projekcija rasta ove privredne grane bila je 7,4 procenta za 2022, ali tekuća projekcija predviđa rast od 1,4 odsto.

Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta, navodi podatak da građevinska aktivnost u evrozoni ima rast od tri procenta, ali na nekim tržištima poput Nemačke zabeležila je pad od 1,5 u martu i 1,2 u aprilu dok je istog tog meseca u Rumuniji imala međugodišnji pad od 8,1 odsto.

– U aprilu je kod nas došlo do porasta građevinske aktivnosti od 4,6 procenata u odnosu na april prošle godine. U maju smo imali rast od 3,1. Prvo tromesečje bilo je znatno slabije i imali smo pad, ali je već drugo nešto bolje tako da za sada ne postoji ništa što bi se okarakterisalo kao problematično – kaže Nikolić.

Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture napominju da je građevinska aktivnost u prvoj polovini godine na očekivano visokom nivou. Presek broja aktivnih gradilišta na teritoriji Republike Srbije 1. jula iznosi 105.894. Uzimajući u obzir okolnosti u Evropi izazvane ratom u Ukrajini, i snažan uticaj na sve segmente privrede, prema njihovoj oceni, reč je o dobrim rezultatima.

– Uprkos teškim vremenima u Evropi ne zaustavljamo izgradnju, već stvaramo uslove za nove investicije. Trenutno realizujemo više od pedeset infrastrukturnih projekata širom Srbije, a samo u domenu saobraćajne infrastrukture projektuje se i gradi sveukupno oko 1.200 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica – navode iz ministarstva.

Prema objavljenim podacima udeo građevinskog sektora u BDP-u 2021. bio je šest odsto. Što se tiče udela istog sektora u BDP-u u tekućoj 2022. nerealno je bilo šta prognozirati, dodaju u ministarstvu.

– Međutim, na osnovu relevantnih javno dostupnih podataka, u ovom momentu možemo konstatovati da očekujemo isto učešće ili veće. Udeo građevinarstva u BDP u prvom kvartalu 2021. iznosio je 4,7 odsto, dok je u 2022. bio 4,6 na osnovu čega možemo konstatovati da nema znatnih promena posmatranjem istih vremenskih perioda prošle i ove godine.

Nalazimo se u jeku građevinske sezone, gde realne podatke očekujemo tek u oktobru i novembru. Pokazatelji su u ovom momentu ohrabrujući, gde iako imamo ogroman pad građevinske aktivnosti u zemljama zapadne Evrope, u Srbiji to nije slučaj – naglašavaju iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kada je reč o kapitalnim infrastrukturnih projektima, napominju da nijedan projekat nije zaustavljen. Radovi se odvijaju prema predviđenoj dinamici na Moravskom koridoru gde je za kraj godine planirano otvaranje prve deonice od Pojata do Kruševca, a na kojoj se u određenim segmentima ide i ispred predviđene brzine izvođenja poslova. Nastavljeni su radovi na izgradnji brze pruge od Novog Sada do Subotice, u toku je probijanje budućih najvećih tunela u Srbiji, na trasi auto-puta „Miloš Veliki” od Pakovraća do Požege. Otvoreni su sektori četiri i pet obilaznice oko Beograda, a u predviđenim rokovima očekuju puštanje saobraćaja i na trasi obilaznice do Bubanj Potoka. Ubrzani su radovi na Fruškogorskom koridoru, a period korone smo iskoristili za rast.

Ni stanogradnja reklo bi se ne zaostaje ako je suditi po broju građevinskih dozvola. U Srbiji je u maju ove godine izdato 2.349 građevinskih dozvola, što je 17,4 odsto više nego 2021, objavio je Republički zavod za statistiku. Od ukupnog broja izdatih dozvola 80,2 odsto odnosi se na zgrade. Prijavljena je izgradnja 3.680 stanova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Sremskoj oblasti, 24,4 procenta, slede Beogradska oblast (17,9) i Šumadijska (17,5).

Stanogradnja u Nemačkoj pada

Nemačka agencija DPA prenosi da je čitav građevinski sektor u nemačkoj pogođen rastom cena građevinskog materijala i rastom kamata. Posle godina ekspanzije, sada stagniraju i privatna gradnja i veliki projekti.

– Stanje na tržištu pritiska nemačku komercijalnu i stambenu gradnju kao ludačka košulja. Uz sve snažnije zahteve za energetski efikasnu gradnju stežu nestašica građevinskog materijala i ekstremna poskupljenja – navode iz DPA. U sedam najvećih nemačkih gradova je obim razvoja projekata između prošle i ove godine u proseku pao za 3,6 odsto. Najveći minus je u stambenoj izgradnji – 7,6 procenata.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Balon je poceo da se izduvava. Samo da ne eksplodira.
Milenko
Ministar Mali juce rece kako se radi i gradi na sve strane, kako sada pad
Vladan
Nakon bombasticnih vesti o celih par procenata rasta prometa nepokretnosti pocetkom godine, cene nekretnina naduvane i kreirana vestacka traznja. BDP pprastao na papiru, ali spekulantske aktivnosti ga zapravo pojele. Vise kamate placace sirotinja, a ko ce snositi odgovornost za lazne vesti !?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.