Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Родно дрвеће крај путева

И лепо и корисно: воћке посађене поред пута (Pixabay)

Док сам у понедељак, 18. јула, читао „Политику”, тргао ме је из пензионерског дремежа напис о садњи дрвећа по Београду. Сетио сам се свог краја, Тимочке Крајине, где сам завршио средњу школу, а касније и радио у Зајечару. Посао ми је био теренски, јер сам инжењер за градњу путева.

Било је то пре педесетак година, када је на великом броју путева преко туцаника полаган асфалтни слој. На путу је све остајало исто, само је асфалт био нов. Остајале су и давно посађене воћке, углавном јабуке и ораси.

Од мог Књажевца, преко Зајечара, све до Неготина, расле су јабуке, стабала дебелих и по тридесетак центиметара, а нашао се ту и понеки кестен или орах. Предузеће је уредно прскало јабуке, а кад плодови сазре – ето радости за околне становнике.

Ораха је било поред старог пута Зајечар–Параћин, преко Честобродице. Ово родно дрвеће се не прска и не захтева додатну негу, а власник пута у септембру би организовао брање плодова. Чланови синдиката су те орахе брали и продавали, а за осми март се од зарађених пара одлазило у Турску у шопинг.

У целој Србији било је воћака поред путева. Добро се сећам засада од Појата и Крушевца до Краљева. Међутим, кад се саобраћај појачао, дешавало се да возила при слетању с пута ударе у неко од дебелих стабала.

Сматрам да би и данас требало садити родно дрвеће на паркинзима и дуж путева, само мало даље од коловоза. Подржавам предлог објављен у „Политици” и додајем да овакво дрвеће треба садити у Београду, али и широм земље.

Љубиша Станојевић,
Београд

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Раније је дуж путева био обавезан дрворед који је путнике лети штитио од врућине, а зими онд ветра и наноса снега. Како су возила постајала све бржа и бржа није се ретко дешавало да излети са пута и удари у дрво. Тада су, због безбедности, почели да страдају дрвореди, али то није смањило број погинулих, а зими је стварало додатне напоре за одржавање пута, јер није било заштите од стварања сметова. Никог није било да заштити дрвеће. Сада хоћемо да се вратимо у прошлост, али тешко ће бити.
ime
Лепа опомена... Ваљало би садити увек и свугде...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.