Нико неће у занатлије

На смеру за обућара у Београду уписан само један ученик, а зидара, тесара и армирача више нема ни у понуди за листу жеља, каже Милорад Антић из Форума средњих стручних школа.

По његовим речима уписна политика ове школске године донела је „фрапантне и забрињавајуће” податке, који указују да се занати у Србији полако гасе.

„Поставља се питање целој бранши да ли се на овај начин укида грађевински смер и то у тренутку када се у нашој земљи гради као никад до сада? Да ли то значи да ћемо у наредном периоду увозити радну снагу грађевинског профила из земаља трећег света попут Индије, Пакистана, Филипина, Малезије...?”, рекао је Антић.

Он подсећа да су наши мајстори грађевинске струке били најтраженији како у земљи, тако и у иностранству.

„И смер декоратер зидних површина (молер) је пред гашењем, па се поставља питање ко ће да кречи и ради декорацију зидова. Да ли ћемо и за ово увозити раднике?”, казао је Антић и додао да је за обућара уписан само један ученик од 15 колико је било предвиђено за упис у ову школску годину.

„За галантеристу коже уписан је само један ученик. Техничар модeлар коже није уписан ниједан ученик. Техничар дизајнер коже само девет ученика. Кад погледамо ове бројке, видимо да је читав кожарски занат у Београду уписало свега 11 ученика. Поставља се питање да ли ће већ следеће године и ова школа бити угашена”, упозорио је он.

Навео је да је и бродарство на издисају.

„Смер бродомеханичар су ове године у Београду уписала само два ученика. Бродо-машински техничар свега три ученика, грађевински техничар за хидроградњу само два ученика. Смер наутички техничар је уписало 22 ученика. Укупно 29 ученика у читавој школи”, каже Антић.

Говорећи о пољопривредној струци, Антић је рекао да и та занимања у средњем образовању у потпуности одумиру.

„На пример смер пољопривредни техничар у школи у Барајеву уписало је свега пет ученика, руководилац пољопривредне механизације само један ученик. Ништа боља је ситуација и у другим пољопривредним школама. Смерови пекар и месар такође имају дефицит ученика, а у већини школа се уписало по свега пар ученика”, истакао је он.

Додао је да је и машинство такође дефицитаран образовни профил.

„Смер бравар и заваривач је уписао изузетно мали број ученика, као и друга занимања машинског смера попут индустријског механичара и оператера машинске обраде само два ученика”, закључио је Антић, преноси Бета.