Мостарци се поново шетају Улицом Алексе Шантића

Сарајево – Пет улица у Мостару, које су у последњих 27 година носиле имена познатих усташких идеолога из времена НДХ-а (Мила Будака, Јуре Францетића, Анте Вокића и Младена Лорковића, те Иве Зеленике и Ђуре Спужевића), недавно је преименовано. Одлука градских власти у Мостару да промени спорне називе улица и да тако град на Неретви ослободи тешког наслеђа прошлости изазвала је велику пажњу јавности и позитивне реакције, не само у БиХ него и много шире. И похвале, наравно.

С решавањем тог прилично осетљивог проблема, који је често коришћен у политичке сврхе, своју улицу у Мостару поново има и Алекса Шантић, српски песник и академик који је рођен у том граду. У протеклих 27 година његова улица носила је име Мила Будака, једног од водећих усташких идеолога.

Честитке политичким челницима Мостара и члановима Градског већа за показану одлучност стигле су, уз напомену да би њихов пример требало да следе и неки други градови у БиХ, и из Амбасаде САД и делегације ЕУ у Сарајеву, као и од Кристијана Шмита, немачког дипломате који се представља као високи представник у БиХ иако његово именовање на ту позицију није потврђено у Савету безбедности УН.

На службеној страници америчке амбасаде наведено је, између осталог, да то што се догодило у Мостару „представља снажан пример да је могуће ослободити се прошлости и радити на помирењу” и да је „време да и други градови у БиХ, посебно Сарајево и Бањалука, следе пример Мостара и промене називе улица у својим срединама које носе имена нечасних”.

У случају да политичко Сарајево уважи „лекцију” актуелне власти у Мостару, што је тешко и претпоставити, тренутно владајућим требало би много и труда и времена да се ослободе терета који им је наметнула бошњачка политика с циљем затирања вековних трагова српског народа у том граду. Ревизионисти историје Сарајева су, након протеривања око 150.000 Срба, „протерали” и све друго што је носило српски предзнак (од преименовања улица и тргова, па до промене назива појединих установа и институција), на који начин су и дефинитивно „сахранили” мултиетничност и мултикултуралност града на Миљацки.

„На подручју Сарајева преименовано је више од 150 улица које су носиле имена српских антифашиста, знаменитих писаца, уметника, стваралаца и научника, међу којима је и Никола Тесла. Из Сарајева су ’протерани’ и Срби који су га ослобађали 1945. године. Своју улицу нема више у том граду ни први председник ЗАВНОБиХ-а Војислав Кецмановић Ђедо. Преименована је у Улицу Нусрета Шишића Деде, припадника озлоглашене бошњачке ратне организације ’Зелене беретке’”, каже за „Политику” Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.

Одлуком новокомпоноване бошњачке политике, каже Радановић, у Сарајеву су на местима српских хероја и антифашиста „стасали” и следбеници фашистичке идеологије, попут Мустафе Бусулаџића, чије име носи једна сарајевска школа и који, као и неки други муслимански челници из времена НДХ-а (Хусеин Ђозо, на пример, који је био имам 28. регименте Ханџар дивизије), има и улицу у сарајевском насељу Брека.