Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад страни амбасадор постане члан владе

Украјина послала у Варшаву новог амбасадора, који је наследио Андрија Дешчицу, по многима неформалног члана кабинета Матеуша Моравјецког
Кад страни амбасадор постане члан владе
Мимо дипломатског протокола: Андриј Дешчица (Фото EPA-EFE/R. Guz)

Специјално за „Политику”

Варшава – Нови украјински амбасадор у Пољској Васил Зварих пре неколико недеља и званично је започео своју дипломатску мисију. Попут свог претходника у Варшави Андрија Дешчице и Андрија Мелника, доскорашњег украјинског амбасадора у Берлину, Зварих припада утицајном „дипломатском” лобију са Лавовског универзитета, иначе једном од утицајнијих у редовима постмајданских евроатлантских влада у Кијеву. Зварих неће имати нимало лак дипломатски задатак да додатно унапређује везе с Пољском након готово осмогодишње мисије веома активног Дешчице, коме је, иначе, пољски председник Анджеј Дуда уручио високо одликовање за заслуге у развоју билатералних односа.

Добри познаваоци унутрашњих прилика у влади премијера Матеуша Моравјецког сматрају да је доскорашњи украјински амбасадор у Варшави у јеку рата постао и њен „неформални члан”, с обзиром на интензитет својих дипломатских веза и медијску присутност. У том погледу, дипломатска мисија Дешчице у потпуности одудара од неславног амбасадорског мандата његовог колеге Мелника у Немачкој, који је изазвао озбиљан спољнополитички инцидент и по хитној процедури био опозван из Берлина. Мелник је крајем јуна изазвао скандал изјавом о Степану Бандери, негирајући да је овај вођа украјинских националиста за време Другог светског рата био одговоран за ратне злочине над Јеврејима и Пољацима. Политичка и интелектуална јавност у Пољској, иначе у потпуности проукрајински опредељена од почетка рата, с великом узнемиреношћу примила је Мелникове поруке о масовним прогонима Украјинаца у међуратној Пољској, „која је, такође, за Украјинце била исти непријатељ као нацистичка Немачка и СССР”.

Ова ситуација представљала је први озбиљнији дипломатски испит за украјинског амбасадора Звариха у Пољској. Након хитне одлуке украјинске стране о повлачењу Мелника из Немачке, али и његовом именовању за заменика министра спољних послова, Зварих је јавно подржао изјаву пољског шефа дипломатије Збигњева Рауа у којој је захвалио украјинском колеги Дмитру Кулеби „за брзу интервенцију”. Рау је, поред тога, оценио да „Пољска и Украјина заједно морају да се суоче како с покушајима провокација тако и с недостатком разборитости и одговорности”, што је умногоме одударало од врло оштрих оцена пољског председника Анджеја Дуде о „етничком чишћењу Пољака у Волинији током четрдесетих година”. Увиђајући значај дипломатског скандала, украјинска страна иницирала је ново обраћање Мелника пољској страни. Овога пута Мелник се обратио „пољским пријатељима” у покајничком тону „у знак сећања на све пољске жртве током Другог светског рата, током тиранске владавине нациста и Совјета”. Овај дипломата посебно је истакао да нико неће моћи да створи раздор између Пољака и Украјинаца и рекао да „ретроспективно жали због својих ранијих емотивних изјава”.

Пратећи смернице своје владе у најновијим догађајима, амбасадор Зварих је поред Пјотра Глинског, потпредседника владе Пољске и министра културе, присуствовао отварању изложбе пољског наоружања. На изложби у Музеју војске Пољске представљено је, поред историјског, и савремено наоружање које је Пољска испоручила Украјини током ове године. Један од значајнијих задатака за украјинског амбасадора у Варшави односи се на наставак сарадње с пољском страном поводом хуманитарних послова. У последњих неколико недеља број украјинских избеглица у Пољској смањио се за око 100.000 и тренутно износи око 1,9 милиона људи. Међутим, и даље дневно у Пољску пристиже око 25.000 избеглица, док је 30.000 оних који се враћају у Украјину или одлазе у друге земље. Зварих је већ имао састанке са амбасадорима САД, Велике Британије, Канаде и других земаља НАТО-а које су и најактивније у пружању војне и финансијске подршке Украјини. Овог дипломату очекују и разговори у пољским привредним форумима, у којима ће се детаљније операционализовати део планова ЕУ о послератној обнови Украјине.

Након готово пет месеци од почетка рата, Пољска и Украјина успоставиле су врло висок и интензиван ниво сарадње, а званична Варшава представља кључног лобисту за украјинске интересе у економским и политичким форумима ЕУ. Поред тога, обе државе су, од почетка године, значајније развиле односе са САД и Великом Британијом, док су углавном сагласне у критикама потеза немачке владе према ратним збивањима у Украјини. У том погледу, и пољска влада, и амбасадор Зварих с пажњом ће пропратити долазак високопозиционираног дипломате Томаса Багера као новог немачког амбасадора у Варшави.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Катрамунаћ
По ономе како Пољаци објавуљу огорчене снимке по друштвеним каналима, та "љубав" према Украјинцима који су за Зеленског, Бандеру и Мајдан је одавно прошла. А Украјинце који су против Зеленског, Бандеру и Мајдан они никада нису ни трпели нити признавали. А данас је још само запад Украјине за кијевску хунту, мада баш не би да их шаљу на фронт. Док они други, украјински патриоти, су рецимо формирали "Одеско-харковску бригаду", која ће заједно са руском војском, ослободити Николајев и Одесу.
Петар,Загреб.
Сумњам да је у Пољској 1,9мил.избјегица. Да троше 30Евра дневно по избјеглици то би био трошак од 57мил.дневно или за сто дана 5,7милијарди или за 200дана 11,4 милијарди евра. (храна,смјештај,пријевоз,здравствена заштита и дјеца у школе....). Пољаци их баш не воле толико да би на њих потрошили толике паре.
Дипломирани политиколог
Украјинце не воле, али Русе зато презиру из дна душе, толико да су спремни да свој анимозотет према Украјинцима на моменат склоне у страну, с обзиром да имају заједничког непријатеља. Ви заиста не можете ни да замислите тај ниво мржње који Пољаци и народи у три балтичке темље осећају према Русима.
Dragan
Sta ce Ukrajini ambasadori?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.