Магична привлачност Теразија и Гардоша

Упркос пандемији вируса корона, која је драматично променила живот свих нас, у Србији су чак 135.194 особе током протекле године промениле пребивалиште, тј. трајно се преселиле из једног у друго место. Највећи број људи доселио се у Београд, па је главни град у претходној години постао богатији за 14.582 нова становника, а највећи број њих доселио се у Земун, на Звездару, Вождовац и на Палилулу.

Највише људи иселило се из Шумадије и западне Србије, а од четири региона наше земље, само су Београд и Војводина у целини имали позитивни миграциони салдо, односно већи број досељених у односу на одсељене, сведоче најновији подаци Републичког завода за статистику о интерним миграцијама у 2021. години. Међутим, без обзира на чињеницу што у Београду живи готово четвртина становника Србије и што се сваке године око 15.000 особа досели у престоницу, ниједна београдска општина није имала позитиван природни прираштај током претходне године, односно већи број новорођених од умрлих становника.

Највећи број тзв. интерних миграната, тј. особа које су се преселиле из једног места у друго и ту промену пребивалишта пријавиле МУП-у, има 35 година, а полна статистика сведочи да су током 2021. године жене (74.838) биле те које су чешће мењале место становања него мушкарци (60.356). Када се просечна старост жена миграната упореди с просечном старошћу приликом склапања брака, долази се до закључка да је велики број пресељења из једног у други крај Србије мотивисан емотивним разлозима, односно венчањем. У ову „емигрантску” статистику најчешће не улазе студенти, јер они у највећем броју случајева не мењају место пребивалишта када одлазе на студије у велике универзитетске центре.

Мада Београд и даље привлачи највећи број особа из целе Србије, бројке сведоче да и сами Београђани често мењају своје пребивалиште. Примера ради, чак 32.822 особе су се током претходне године преселиле из једне у другу београдску општину, на пример са Чукарице на Нови Београд, а 3.802 особе промениле су место становања унутар исте општине – отишле су из Миријева у Калуђерицу у општини Звездара. Највише пресељења унутар исте општине регистровано је у Лазаревцу, Обреновцу и на Палилули, а статистика сведочи да су Земун, Вождовац и Палилула општине с највећим позитивним миграционим салдом у престоници. Ако је судити према бројкама националног статистичког завода, с Новог Београда, Чукарице и Раковице, Старог града и Врачара више људи се лане иселило него што се у њих доселило, а једно од могућих тумачења јесте продаја станова, чији је квадратни метар најскупљи у земљи и селидба у насеља с повољнијом ценом некретнина.

Осим Београда, и регион Војводине током претходне године имао је позитивни миграциони салдо, односно већи број досељених од одсељених – Нови Сад постао је богатији за 2.087 становника, Панчево је добило 125 нових житеља, Суботица 143 становника, а Темерин сто нових житеља.

Међутим, остатак Србије се незаустављиво празни – свега 49 општина, односно градова у нашој земљи има позитиван миграциони салдо, тј. већи број досељених од одсељених, док се из 119 општина већи број људи одселио него што се у њих доселио. Бројке Републичког завода за статистику сведоче да се највећи број људи исељава из Шумадије и западне Србије – из овог региона су се током 2021. године иселиле 2.843 особе више него што се у њега доселило. Иако се у Крагујевцу дуго певало „Залуд теби Београде хвала, када ти је Крагујевац глава” након што је 1841. године кнез Михаило Обреновић одабрао Београд за престоницу Србије, из централног града Шумадије само током протекле године иселило се 2.056 особа, док су се у њега доселиле тек 2.063 особе. Становништво се највише исељавало из Ужица, Краљева, Шапца, Крушевца, Пријепоља, Прибоја, Деспотовца, Трстеника и Тутина. И регион Јужне и источне Србије има озбиљан проблем с депопулацијом, јер је током протекле године само на разлици између броја досељених и одсељених особа изгубио чак 2.563 особе. Увид у графиконе који прате интерне миграције сведочи да се највише житеља овог региона иселило из Бора, Лесковца, Мајданпека, Врања, Смедерева и Прокупља.

О пророчанским стиховима Милована Данојлића „Са једне стране светле Теразије, а са друге мрак до Мале Азије” из песме „Ограда на крају Београда” сликовито говоре резултати истраживања Географског института „Јован Цвијић” при САНУ, чији су стручњаци посматрали сателитске снимке ноћног осветљења у насељима и дошли до поражавајућег закључка да је велики део Србије у мраку – светла сијају само у Београду, Новом Саду и дуж Мораве. У туристичким местима, као што су Копаоник, Златибор и Фрушка гора, светла се пале само у зимској или летњој сезони, а мрак је најгушћи у Гаџином Хану, Босилеграду, Црној Трави, Жагубици и Малом Црнићу. То су места из којих се већ деценијама одлази на рад у иностранство и она „засветле” тек када дођу празници, па се гастарбајтери врате кући.

Према свим пројекцијама, број становника Србије ће се у будућности смањивати. Депопулација ће више погодити регионе Западне Србије и Шумадије, те Источне и јужне Србије. Велики градови ће и даље расти, а регионални демографски и друштвени развој биће све неуједначенији. Поред великих економских неједнакости, постоје и разлике у регионалном индексу људског развоја. Наиме, док је Београдска област на нивоу Пољске, остатак Србије је на нивоу региона и земаља Средње и Јужне Америке, Блиског истока и северне Африке.