И фирме кривично одговорне

Фирме за које се утврди да су своју делатност у целини, или у знатној мери, користиле за вршење кривичних дела, могле би бити избрисане из регистра, односно престати да постоје. Ово је суштина једне од кључних одредаба владиног Предлога закона о одговорности правних лица за кривична дела, који је прослеђен Народној скупштини Србије на разматрање и усвајање по хитном поступку.

Наше законодавство, како се наводи у владином образложењу, до сада је регулисало само одговорност правног лица за прекршајне и привредне преступе. Међутим, наводи влада, неспорно је да и правна лица могу бити одговорна за кривична дела, а постојање ове нове институције неопходно је у борби против привредног и организованог криминала. Влада, као пример, наводи кривично дело трговине људима у које су, врло често, укључена и правна лица која се баве различитим делатностима – од превоза до посредовања у запошљавању, па је „неопходно створити законску могућност процесуирања правних лица за кривична дела”.

У закону нису таксативно наведена кривична дела за која правно лице може да одговара, већ се каже да она, под одређеним условима, одговарају за кривична дела из посебног дела Кривичног законика и других закона. Влада сматра да се оваквом формулацијом омогућава свеобухватнији приступ кривичним делима за која могу да одговарају правна лица.

Према предложеним решењима, овај закон примењивао би се на домаће правно лице за кривично дело почињено на територији Србије, али и у иностранству. Закон се, такође, примењује и на страно правно лице за кривична дела почињена у нашој земљи, као и за кривична дела почињена у иностранству на штету Србије, њеног држављанина или домаћег правног лица. Закон, међутим, не важи за државне органе и органе аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и за друга правна лица којима је поверено обављање јавних овлашћења. Нико од поменутих, дакле, не може одговарати за кривична дела.

Одговорност правног лица заснива се на одговорности руководећег лица, које почини кривично дело са намером да прибави корист за правно лице. Правно лице ће одговарати за кривично дело одговорног лица и у случају да поступак против руководиоца буде обустављен, или оптужба одбијена.

Правно лице може бити кажњено новчаном казном и брисањем из регистра. Висина новчане казне је од сто хиљада динара, за дела за која је прописана казна затвора до једне године, па до најмање двадесет милиона динара, за дела за која је прописана затворска казна дужа од десет година. Закон предвиђа и изрицање мера безбедности, па би правном лицу могло бити забрањено обављање одређених регистрованих делатности или послова, одузет предмет или јавно објављена пресуда. Казна забране обављања неке делатности, или учешћа у јавним набавкама, или приватизацији привредних субјеката може трајати најдуже десет година.

Овај закон ступио би на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику Србије”, а влада је захтев за усвајање по хитном поступку образложила тиме што је његово доношење неопходно како би се створили услови за рад органа и организација ради испуњавања обавеза Србије у процесу придруживања Европској унији.

М. Чекеревац