Ко је крив што Србија касни

Потпредседник владе задужен за евроинтеграције Божидар Ђелић упозорио је јуче опозицију да ће она бити крива уколико грађани Србије не буду стављени на „белу” шенген листу, иако влада у којој Ђелић седи скупштини још није ни доставила на усвајање три закона из сета неопходног за укидање виза.

Од 49 „европских” закона, колико је планирано за усвајање до краја године, влада је скупштини доставила на усвајање само осам закона, а чак 11 од преосталих је тек у почетној фази израде. За кашњење у доношењу закона неопходних да би Србија до новембра добила позитивну оцену Европске комисије, дакле и укидање виза до краја године, Ђелић је јуче оптужио опозицију јер, како је рекао, блокира рад скупштине која је, да подсетимо, три дана пред објаву хапшења Радована Караџића изненадном одлуком председнице парламента „послата” на паузу, која је касније продужена до 2. септембра.

А према сатници за добијање „белог шенгена” Србија би најкасније дан пре истека ове скупштинскепауземорала да сачини извештај за Европску комисију, који треба да је доведе на „белу” шенген листу.

Досадашњи учинак Србије, како је јуче за „Политику” рекла и Тања Мишчевић, директор Канцеларије за евроинтеграције, тешко да ће „зарадити” похвалу Европске комисије која ће у новембру, на министарској конференцији на нивоу министара унутрашњих послова држава Европе и западног Балкана, поднети извештај о томе докле је стигла која од земаља.

Да Србија до краја године тешко може да надокнади пропуштено, све да посланици и влада (која јуче није заседала уз објашњење да нема „ничег хитног”, због чега се, ваљда, и већина министара налази на одмору) раде сваког дана без престанка, сматра и Владимир Тодорић, магистар правних наука и уредник „Српске правне ревије”.

За разлику од Соње Лихт, председнице Београдског фонда за политичку изузетност, која је јуче оценила да „опозиционе странке, испровоциране изневереним очекивањем да ће формирати владу, одбијају да учествују у стварању политичког консензуса о европској будућности земље, чиме државу и нацију гурају у безизлаз”, Тодорић не сматра да је опозиција једина одговорна.

„Опозиција може да опструише само ако има шта да опструише. Не видим да је до сада спречено да се усвоји иједан закон. Уосталом, на одмору није само скупштина, него и влада, а опструкција је легитимни вид парламентарне борбе, наравно, у одређеној мери. Опозицији се с правом може замерити да има превише жалби по пословнику, и управо због тога скупштина би требало прво да усвоји Закон о скупштини, па тек да настави даљи рад”, каже Тодорић и наглашава да разлог паузе у скупштини није „ни годишњи одмор, ни Олимпијада, већ смиривање тензија због хапшења Караџића”.

Евентуални наставак сарадње са Хагом, односно хапшење Ратка Младића, које се, како спекулишу неки медији, може догодити у августу, тешко да ће допринети политичкој стабилизацији неопходној да би парламент нормално радио. Опет, без хапшења Младића,(у које се, после изручења Караџића, све мање сумња), тешко да би Србији омогућило примену Привременог трговинског споразума, који је блокиран аутоматски кад је потписан Споразум о стабилизацији и придруживању због противљења Холандије и Белгије које су инсистирале да се пре Привременог споразума употпуни сарадња са Хагом.

Да ли ће Србија добити Привремени споразум биће јасније, како каже Тања Мишчевић, тек средином септембра када се владе ове две земље враћају са одмора, али и када прођу два значајна састанка – СаветминистараЕУ, заказан за 15. септембар иГенералнаскупштинеУН, која почиње да заседа дан касније.

Мишчевићеванаводи да ће неколико дана пре Савета министара главни тужилац Хашког трибуналаСерж Брамерц посетити Србију, али да Савету министара после те посете неће подносити никакав званични извештај, већ да би он могао да да своју оцену сарадње, која, према њеној процени, „нема разлога да буде негативна”. Први званичан извештај и то Савету безбедности УН Брамерц подноси тек у децембру ове године, што је јуче потврдио и Расим Љајић.

Да ли ће Србија добити Привремени споразум, према неким мишљењима, међутим, неће зависити само од Брамерцовог извештаја већ од укупних односа Србије и ЕУ па и од развоја догађаја на Генералној скупштини УН, где ће Србија инсистирати да се од Међународног суда правде затражи мишљење о једнострано проглашеној независности Косова. Да подсетимо, неки западни званичници, попут Бернара Кушнера, министра дипломатије Француске, па и британског амбасадора у Србији Стивена Вордстворта, већ су изнели став да би Србија, уколико жели у ЕУ, требало да одустане од захтева Међународном суду да преиспита легалност одлука земаља које су признале Косово.

Ова два догађаја и њихово преклапање, стога, сматра и Тодорић, тешко да су само коинциденција. После тих састанака, објашњава наш саговорник, видеће се колико је могуће држати европске интеграције и Косово као одвојена питања, поготово ако земље ЕУ које су признале Косово намеравају да услове одблокирање Привременог споразума одустајањем Србије од процедуре пред Међународним судом правде.

Коментаришући преклапање термина седнице Генералне скупштине УН и Савета министара ЕУ, и Ђелић је рекао (на ТВ Б92) да је то прилика да се види да ли су Косово и европске интеграције одвојени процеси.

„Они јесу два одвојена процеса и морају то остати. Србија неће пристати на било какво повезивање, то јест уцене и уступке на једном питању зарад другог”, поручио је потпредседник Владе Србије.

Драгана Матовић