Анорексија и булимија су психички поремећаји

Велики број девојчица има проблеме са поремећајима у исхрани, многе од њих избегавају вежбање и веома су незадовољне својим изгледом. Нека истраживања показују да је 80 одсто девојчица бар једном покушало да држи дијету. Ирена Анђелковић, психолог Института за женски спорт и Покрета за женску кошарку „Марина Маљковић”, наглашава да подаци из статистика понекад умеју да буду варљиви, али да их треба узети у обзир.

Ирена Анђелковић (Фото: лична архива)

– Подаци добијени у истраживању 2012. године (а данас су све већи) истинити су и забрињавајући, посебно уколико узмемо у обзир и остале бројке. Оне показују да је 53 процента девојчица узраста од 13 година забринуто и незадовољно својим изгледом док тај број расте чак до 78 процената у њиховој 17. години. То говори у прилог томе да имамо све млађи узраст са поремећајима исхране, што је крајња тачка шире слике овог проблема која се углавном слабије види – напомиње Анђелковићева.

У периоду одрастања и адолесценције девојчице пролазе кроз разна искуства и врло су осетљиве због свог изгледа, што је заправо врло нормално, сматра наша саговорница. Наилазе на разна питања у себи као и у својој околини, преиспитују своје квалитете и често и једино валидирају себе на основу физичког изгледа.

– Нешто што се јави као мањак самопоуздања код једне младе и недовољно емотивно стабилне личности, врло брзо и лако може неприметно прећи кроз разне психичке проблеме до момента дијагностике поремећаја исхране. То је оно што сматрам најопаснијим. Наиме, треба имати у виду да је анорексија као и булимија психички поремећај, и да са собом могу носити озбиљне последице по целокупно здравље девојчице – истиче наша саговорница.

На шта родитељи морају да обрате пажњу како девојчица не би „отишла” у екстремне проблеме попут булимије или анорексије и колико је то присутно код нас?
– Све чешће се дешава. Иако је темпо живота све бржи и све мање нам времена преостаје за децу, треба ипак искористити сваки тренутак за укључивање у њихово одрастање. Није довољно бити само физички присутан већ је неопходно да сте у потпуности укључени у сазревање вашег детета. Направите простор за квалитетно провођење времена где можете искрено чути о томе шта је тишти, мучи, са каквим се то изазовима носи. Једино правом и искреном комуникацијом, мирном главом и пријатним тоном, успећете да дођете до суштине проблема и спречити потенцијално настајање истог. Такође, не занемарујте мале сигнале које добијате успут, а тичу се мањка самопоуздања, несигурности, стидљивости... Управо из тих разлога, ради превенције развијања болести и свеукупног здравог и срећног одрастања, Институт за женски спорт организује мноштво радионица у које су укључени и родитељи како би сазнали на које још начине могу прићи својој девојчици, као и водиче за родитеље који су им увек и свуда на располагању – напомиње наша саговорница.

Данас су девојчице све више изложене неком изврнутом систему вредности путем социјалних мрежа, укључујући и физички изглед који је потпуно једноличан и поприлично нереалан. Самим тим, незадовољство настаје оног тренутка када се деси сазнање, то јест спознаја о томе да је њихов физички изглед далеко од тог представљеног. Цео тај концепт је погрешан из два разлога: први, јер су ти „идеали” женске лепоте углавном лажно представљени, а други јер се поред свих вредности, квалитета и посебности које носи са собом, девојчица процењује искључиво физичким изгледом.

– Много је бенефита које са собом носи правилно бављење спортом, посебно у женском развоју, а посебно одмалена. Здравији живот је рецимо на првом месту, али свакако не треба занемарити све оно што у оквиру спорта утиче на формирање комплетне личности, за цео живот. Померање својих граница, учење издржљивости, стварање радних навика, јачање самопоуздања и менталне снаге, развијање високе фрустрационе толеранције, социјализација, емотивно сазревање, разбијање предрасуда у оквиру физичког изгледа, као и превенција разних психичких болести, само су неки у низу разлога зашто усмерити девојчицу на бављење спортом – додаје Анђелковићева.
Наша саговорница истиче да је најбољи начин да се девојчица „пронађе” у правом спорту јесте да има прилику да на самом почетку испроба више различитих спортова који је занимају.

– То је нешто што је Институт за женски спорт омогућио свим девојчицама које желе да се прикључе, на више различитих локација по целој Србији, потпуно бесплатно. На тај начин, девојчица ће на самом тренингу проценити у којем се спорту најбоље осећа и сналази, док ће тренер такође обавити адекватну процену способности и уделити савет родитељима. Такође, ако и постоји одсуство талента за било који спорт на самом почетку, то не треба да демотивише ни децу ни родитеље, јер свака девојчица која има жељу да тренира може да остане. Управо то је систем нашег оснивача и прослављене селекторке женске кошаркашке репрезентације Марине Маљковић, да свака девојчица има подједнаку шансу да тренира спорт који жели и да уз тим стручњака разних области омогући деци адекватан психомоторни развој – додаје Анђелковићева.

Ипак, некад се дешава да родитељи очекују да њихово чедо мора да постане врхунски спортиста попут Ане Ивановић или Јелене Јанковић…