понедељак, 10.05.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	96,43	97,01	96,72
	106,94	107,58	107,26

Таг: психологија

Магазин

10.05.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Мит о родитељу узору

Када кажемо да је неко некоме узор, онда претпостављамо да особа жели да личи на онога ко јој је узор. У основи је то процес поистовећивања (идентификације) с узором. Када се неко поистовети са својим узором, касније почне да се понаша као особа-узор и да развија исте или сличне карактерне особине. Некада се овај процес назива „учење по моделу”, при чему се мисли да је особа-узор модел од кога се преузимају начини мишљења, вредности, поглед на свет и начини понашања. Идентификација јесте један од три главна начина на који неко изграђује свој идентитет. Поред поистовећивања с узорима, особа сама закључује ко је она, као што прихвата и поруке других којима јој други поручују ко је она. Управо су деца у једном дугорочном процесу изградње властитог идентитета и личности. Зато је веома

Магазин

03.05.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Потреба за путовањем

Једно истраживање о томе шта људима највише недостаје током веома ограниченог живљења у овој епидемији, која траје више од годину дана, показало је да су то путовања. Чак и они који су били сумњичави према вакцинама, одлучили су да се вакцинишу како би могли да путују. Одговор на питање зашто су људима толико важна путовања јесте у томе да им она задовољавају бројне психичке и емотивне потребе. Отпутовати негде значи променити околину и из уобичајене рутине отићи на неко друкчије, боље место. Што је свакодневица тежа, монотонија, одговорнија, пунија одрицања и жртвовања то је потреба за променом окружења снажнија. Људи могу да живе фрустрирано неко време, али ако то постаје предуго, онда или тону у летаргију и апатију или почињу да „изгарају”. Синдром изгарања манифестује се као

Магазин

26.04.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Инфантилaн отац

Када жена роди дете, она се по природи ствари окреће према беби и посвећује јој своју пажњу. То је природан процес јер мајка улази у симбиозу с дететом, што значи да се понаша као да је дете део њене личности. Док је током трудноће дете било део њеног тела, она, након порођаја, наставља да се понаша као да је дете део ње, као део њеног Ја. Психичка симбиоза значи да се мајка и беба, то јест мало дете, понашају као да су целина, као да су једна личност. Интензивна фаза симбиозе траје до дететове треће или четврте године. Емотивно зрели мушкарац прихвата симбиотски однос мајке и детета као нешто што је природно и брине се да задовољи потребе и мајке и детета. Ако је муж пре рођења детета био на првом месту код супруге у смислу њене пажње, сада прихвата да је дете на првом, а он на другом

Магазин

19.04.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Три поља јавности

Људи су друштвена бића, што значи да им је важно да су емотивно повезани с другим људима, да су им други људи важни, као и да им је важно како их доживљавају други људи. Зато сваког појединца можемо представити као фигуру у његовом социјалном пољу – окруженог другим људима. Такво представљање јесте тачно, али је истовремено недовољно разрађено и зато недовољно за јасно разумевање друштвених односа неке индивидуе. Прво разликовање у социјалном пољу јесте разликовање особиних односа с оним људима с којима је блиска од оних с којима није блиска. У првом случају ради се о оном делу социјалног поља који зовемо блискост, а у другом је реч о јавности. Односи између блиских људи битно се разликују од међусобних односа људи који нису блиски – који су на дистанци. Знати за разлику између

Магазин

12.04.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Злочин отуђивања детета

Савремени бракови су под великим притиском. Некада, када су бракови били потреба, много је више емотивних и других нити повезивало партнере. Данас је то углавном љубав, али и пролазна заљубљеност. Због тога ће се од пет склопљених бракова два развести у неком тренутку. Када је у питању развод мужа и жене који немају децу, ствари су релативно непроблематичне. Међутим, када се разводи брак у коме су дете или деца, тада ствари могу да постану веома компликоване. Разводом се констатује да он и она више нису муж и жена, али они остају у улогама оца и мајке, најчешће дуги низ година. Развод, стрес за све Разводи су увек непријатни и веома стресни, не само бившим супружницима, него и њиховим блиским људима. Али најстреснији су деци. Она не желе да изгубе ни тату ни маму, не желе да бирају

Магазин

05.04.2021 у 19:15

Како раскринкати лажљивца

Свако од нас – осим ако не живимо као пустињаци усред неке недођије – свакога дана изговори или чује око две стотине лажи. Већином су то мале, безазлене неистине или „заобилажење истине”, изговорене да се не би повредила нечија осећања („Да, баш ти је супер та нова фризура”), успоставио контакт („Можете ли ми рећи колико је сати, угасио ми се мобилни?”), одржао разговор („Свакако желим да видим ваше слике с последњег летовања”) или избегло претерано објашњавање („Извини што касним, гужва у саобраћају”). Међу њима се, међутим, провуку и оне опасне, које могу озбиљно да утичу на живот, каријеру, односе с људима. Како их препознати? То није лако, мада постоје многи сигнали који ће некога одати као лажљивца, тврди Памела Мејер, ауторка књиге „Откријте лаж – како да уочите кад неко жели да

Магазин

05.04.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Не пројектуј се

Када неко сретне особу која му јако личи на неку другу особу из његове прошлости с којом је имао неко искуство, било пријатно било непријатно, онда ће се то искуство из прошлости „уградити” у начин на који неко доживљава ту нову особу. Резултат ће бити да емотивни одговор на нову особу неће бити реалистичан – у складу са стварношћу – већ ће бити искривљен због „контаминације” искуством из прошлости. Овај утицај прошлог искуства ће се остварити чак и ако је особа свесна ове асоцијације. То су ситуације када неко изјави: Што ме овај човек подсећа на оног човека. Принцип сличности Овакав утицај прошлости објашњава се једном врстом учења која је типична за конкретно мишљење, то јест мишљење у сликама и представама. У сусрету с лицем из прошлости особа је нешто научила, а онда када се

Магазин

29.03.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Цртаћи и дететов ум

Сведоци смо да бројне велике филмске компаније, попут „Ворнера броса” и „Дизнија”, показују склоност да „пониште” бројне цртане филмове чији су јунаци обележили одрастање бројних генерација. Први цензурисани цртани лик који најављује тренд је Пепе ле Твор. Многима се овакви потези чине потпуно неразумним и неприхватљивим. За разумевање оваквих потеза потребно је разумети друштвени контекст који последњих година постоји у америчком друштву. Најкраће речено, компаније поништавају ове цртаће из страха да би и саме могле да буду поништене. „Поништавање” на време Друштвене мреже су омогућиле нови тип комуникације у којој неко појединачно мишљење да је нека појава дискриминаторска убрзо добија, попут грудве која се претвори у лавину, огромну подршку „ратника за социјалну правду” који

Магазин

22.03.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Разговори са самим собом

Непријатна осећања су сигнал да нисмо у складу са спољашњим светом. То заправо значи да наш систем представа о томе како свет и други треба да функционишу није у складу са стварним светом и другим људима. Некада је за тај несклад одговоран стварни узрок, а некада су наше представе нереалистичне. Непријатна осећања могу бити и резултат незадовољства собом, опет због несклада између тога како мислимо да треба да делујемо и тога како смо заиста деловали. Оваква осећања су сигнал да постоји проблем, било да је његов узрок у нама, било да је у стварном свету. Непријатна осећања фокусирају нашу свест на проблем, као што бол у неком делу тела усмерава нашу свест на тај део тела. Када постоји проблем, тада људи размишљају о његовом решењу. Како непријатне емоције фокусирају нашу свест на

Магазин

15.03.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Синдром Петра Пана

Као што је познато, Петар Пан је дечак који никада није одрастао. Живео је у земљи Недођији где је то било могуће, а где је водио дружину „изгубљених дечака”. Због тих његових особина настао је „синдром Петра Пана” којим се описују мушкарци који никада нису заиста одрасли, који су остали вечити дечаци. Иако је овај синдром уведен у литературу 1983. године, чини се да је данас све више оних мушкараца чије понашање заслужује да се сврстају у овај синдром. Зашто је све више мушкараца који не желе да одрасту? Из истог разлога из којег ни жене не желе да одрасту, а то је због тога што имају негативну представу о одраслости. Када уђу у оне године у којима би требало и да емотивно одрасту и да, на пример, уђу у озбиљне везе и прихвате одговорност за стварање породице, они устукну, повуку се и

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

10.05.2021 у 09:30

ЕУ намерава да забрани плаћања готовином изнад 10.000 евра

10.05.2021 у 09:17

Гас после деценије чекања

10.05.2021 у 09:12

У 91. години победио корону

10.05.2021 у 09:08

Млада професорка и стари „фића”

10.05.2021 у 08:56

Посебан режим саобраћаја на градским гробљима

10.05.2021 у 08:40

Педесетогодишњи сан о уједињеном Кипру