Дигитални умор, нова болест модерног доба

Иако се усамљеност као феномен најчешће везује за припаднике трећег доба, резултати најновијих социо-психолошких истраживања говоре о епидемији усамљености међу младима, што се најчешће тумачи чињеницом да они све више времена проводе у дигиталном свету друштвених мрежа, а све мање у физичком контакту са вршњацима. Резултати бројних међународних студија такође потврђују да се близу половине младих, узраста од 18 до 24 године, често или стално осећају усамљени.

Психолози упозоравају да су деца и млади посебно изложени изазову балансирања између виртуелног и стварног света – иако су друштвене мреже и дигиталне платформе постале важан део њихових идентитета и свакодневне комуникације, оне истовремено доприносе осећању несигурности, изолованости, поређења са другима и смањењу квалитета непосредних социјалних контаката.

Резултати истраживања „Дигиталне навике и социјална повезаност младих”, које је спроведено на узорку од 330 ученика првих и других разреда Медицинске школе Београд, Техничке школе Нови Београд, Десете гимназије „Михајло Пупин”, Техничке школе Железник и Геодетске техничке школе, показали су да чак половина младих слободно време проводи уз телефон или компјутер, а свега четвртина у директном и живом контакту са пријатељима.

Како је истакла Ружица Петровић-Гашевић, председница Републичке секције психолога средњих школа и психолог у Геодетској техничкој школи, која је на недавном 74. конгресу психолога Србије представила своје истраживање, од када је интернет постао саставни део наших живота, између представника хуманистичких професија не престаје дебата о утицају интернета на усамљеност.

„Ово истраживање показало је да друштвене мреже и дигиталне технологије саме по себи нису узрок усамљености, већ је пресудан начин на који их млади доживљавају. Наиме, иако постоји статистички значајна веза између времена проведеног на друштвеним мрежама и осећања усамљености, та веза је релативно слаба. Оно што много снажније утиче на осећај усамљености јесте дигитални умор и поређење са другима на социјалним мрежама”, објаснила је Ружица Петровић-Гашевић, која је анализирала на који начин тинејџери проводе време у виртуелном свету.

„Када смо ученицима поставили питање колико често излазиш или се дружиш са пријатељима уживо, највећи број њих одговорио је – неколико пута недељно, а тек сваки трећи рекао је сваки дан. На питање како би најбоље описали свој однос са друштвом и вршњацима, две трећине њих одговориле су: ’Имам сјајну екипу и увек имам са ким да причам’, сваки седми тинејџер признао је да има неколико добрих другара, док је 23 одсто њих признало да нема никога превише блиског.

Нешто више од половине младих осећа се потпуно прихваћено у друштву и са вршњацима, трећина њих сматра да је прихваћена „у већој мери”, али се готово петина осећа као „потпуни вишак”. На питање коме се обраћају када имају проблем, трећина младих каже да су то пријатељи, а исти проценат проблем дели са родитељима. Свака шеста млада особа не дели проблем ни са ким, а незнатан проценат њих поверава се браћи и(ли) сестрама, односно момку или девојци”, навела је она.

Када је на ред испитивања стигло питање – колико сати дневно проводиш на интернету, највећи број младих (44 одсто) одговорио је између три и пет сати. Свака трећа млада особа на глобалној информатичкој мрежи проводи више од пет сати, а четвртина на интернету проводи између једног и три сата. Мање од једног сата на интернету проводи свега два процента средњошколаца.

Готово две трећине младих интернет најчешће користе за друштвене мреже, 62 одсто за комуникацију и дописивање, а половина за слушање музике и подкаста. Нешто мањи проценат младих интернет користи за гледање филмова, серија и видео-садржаја, док трећина игра игрице онлајн. Свега десет одсто младих интернет користи за информисање и праћење вести, а сваки седми тинејџер за онлајн куповину.

Инстаграм се и даље налази на трону популарности младих, јер га користи 92 одсто тинејџера, за њим следи „ТикТок” (83 одсто), док се „Вацап” налази на трећем месту (70 одсто). Половина младих друштвене мреже користи за дописивање са друштвом, трећина за гледање фотографија и видео-садржаја, док их занемарљиво мали број младих користи за праћење вести, спорта и забавних садржаја.