Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Годишњица смрти вожда Карађорђа

Тан Мор: Убиство Карађорђа, 1863. (Фото: Народни музеј)

Библија нас учи да је Бог послао Јединородног Сина свог за спасење рода Адамовог, али је повремено слао и велике људе племенима и народима за њихово избављење од робовања: Јеврејима Мојсија да их изведе из Египта (Мисира), а Србима вожда Карађорђа да их ослободи после 500 година од синџира Агарјана. Ђорђе Петровић рођен је као оруђе Неба, од Петра и Марије, 1762. године у Вишевцу у Шумадији.

По предању, један муслиман је видео велику звезду изнад крова куће у којој је била породиља, Ђорђева мајка, и ујутру је даривао дете рекавши: „Он ће бити велики као султан!”

Као дечак Ђорђе је трпео патње поробљених. Кад је одрастао побегао у Срем, у Аустрију и учествовао у чети заповедника Радича Петровића са Србима у рату Аустрије и Турске (1787–1791). Током тог периода Ђорђе је чак на плећима носио мошти Светог Првовенчаног краља Стефана Немањића” (+1227) које су калуђери из Студенице понели са собом у збегу у Ћесарију.

Уз поменуту империју, где Срби нису добили заслужену слободу, уздизала се силовита Наполеонова Француска. Побеђујући Турску, Француска потом 1812. креће на православну Русију, где ће бити побеђена, као и потоњи нападачи, јер је по пророчанству, Москва „Трећи Рим” (први Рим пао је 476. године, а други падом Византије 1453), а „Четвртог Рима” неће ни бити. Срби су у то време трпели неиздржив терор, јер су их сатирале дахије које су се измириле са султаном Селимом. Тешка ситуација нагнала је Србе да се састану у Орашцу и на Сретење 2/15. фебруара 1804. године одлуче да се масовно дигну на устанак. За вођу су изабрали Ђорђа Петровића. По предању, Вожду се у визији из небеског света јавио Првовенчани краљ Стефан обећавши му помоћ у борби против Турака. Кад би Вожд дошао на бојиште војници би клицали: „Победа је наша!” После победе на Иванковцу Турци су говорили: „Нисте ви толико јаки, колико вам Алах (Бог) помаже”.

У светским ратним збивањима нејака Србија у сукобу с Турском, због болести Вожда, доживела је слом 1813. А већ 1815. године, на Цвети, на темељима Вождовим, подигнут је други, потпуно успешан устанак. Србија је после губитка деспотовине 1459. султановим хатишерифом 1830. повратила своју државност, а 1878. добила потпуну независност и уједно обнову црквене аутокефалности коју је имала од 1219.

Карађорђе, који је с војводама и делом народа избегао у Аустрију, отишао је у Русију, где га је цар Александар одликовао сабљом бранитеља хришћанства. Као предводник Хетерије, грчког покрета за ослобођење, у покушају да ослободи цео Балкан од Османлија 1817. долази куму Милошу у Србију. Плашећи се Вождовог супарништва, Милош наређује Вујици Вулићевићу да убије Ђорђа. Вујичин послушник Марко у зору 26/13. јула, на Светог архангела Гаврила, у Радовањском лугу секиром одсеца главу „васкрситељу Србије” која је потом послата султану у Цариград.

Блаженопочивши митрополит Амфилохије је једном приликом говорио да се у темељима српског народа налазе главе – Светог Јована Владимира, Светог кнеза Лазара и мученичка глава Вожда бесмртног. Кнегиња Љубица је из гроба у Радовањском лугу пренела Карађорђево тело у његову задужбину у Тополи. Касније ће његов унук краљ Петар Први Карађорђевић пренети његове земне остатке на Опленац, у своју Цркву Светог великомученика Георгија. По предању, две монахиње из манастира Копорин причале су да се током преношења ковчега са Вождовим телом на Опленац једно дете исцелило.

Кајући се због убиства Вожда, кнез Милош је подигао и обновио много цркава, а с кумом Вујицом саградио је и Цркву Покајницу поред Велике Плане. Прота Милосав Радојевић, некада парох у Великој Плани, а сада духовник у манастиру Ваведење, својим потписом сведочи шта су му један човек и жена поверили: „Ми се молимо мученику Ђорђу”. Прота је мислио на Светог Георгија Победоносца (+303), а они су му објаснили: „Не, него се молимо Ђорђу Петровићу и помаже нам”.

И данас, после два века, постоје спорења између следбеника Карађорђевића и Обреновића, што није добро. И Ђорђе и Милош су се борили за васкрс Србије. Као што су се многи, у оба светска рата, борили против непријатеља за слободу Срба, било да су били партизански борци или равногорци. Већ годинама у београдској Цркви Светог архангела Гаврила, посвећеној страдалим ратницима 1914–1918, на дан слома фашизма, 9. маја, служи се помен свим борцима пострадалим за слободу. Уједињени речима др Арчибалда Рајса из дела „Чујте, Срби” имамо шансу у успону и слави, а у супротном – чека нас опет ропство.

Протојереј др Александар Средојевић,
Београд

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.