Извештај о 17. марту остаје тајна

Подељени ставови на седници Савета безбедности Уједињених нација о извештају подводом немира 17. марта у северном делу Косовске Митровице поново су усијали атмосферу иза врата највишег тела светске организације и означили почетак припрема и позиционирања чланица за седницу Генералне скупштине УН (одржаће се у септембру) на којој ће се расправљати о Косову и Метохији.
Расправу петнаест представника чланица СБ УН на званичним али затвореним консултацијама у среду навече обележили су супротстављени ставови Русије и неколико западних земаља о извештају тима УН, који је предводио угандски дипломата Франсис Секанди, а у коме је наведено да је акција полиције Унмика против бивших правосудних радника Окружног суда у Косовској Митровици 17. марта била „непрепоручљива” и изведена на основу „непроверених обавештајних података”.
Извештај тима УН који је настао пре два месеца није објављен, па чак ни подељен амбасадорима најмоћнијег тела светске заједнице, а УН инсистирају, упркос противљењу Русије, да он остане тајан. Договорено је да, ипак, генерални секретар УН изда неку врсту саопштења крајем недеље.
Према белешкама са брифинга у које је извештач „Инер сити преса” (сајта који прати рад УН) имао увид, заменик генералног секретара за мировне операције УН Едмонд Муле је рекао да је суд још увек затворен па се поставља питање зашто је и преузиман у акцији „бескорисне примене силе”.
Стални представник Русије у УН Виталиј Чуркин је изразио наду да ће Бан Ки Мун изнети „принципијелну оцену дејстава оних који су донели те неразумне и провокативне одлуке”, као и да ће Секретаријат УН и генерални секретар из догађаја у Митровици извући неопходну лекцију и према бившем руководству Унмика предузети дисциплинске мере. Руски амбасадор је назвао „чудном” ситуацију у којој је тадашњи заменик шефа Мисије УН на Косову, прекорачивши своја овлашћења, преузео на себе одговорност за примену силе у моменту када су вођени преговори са учесницима акције протеста о решавању ситуације мирним путем.
Руска агенција Итар-тас јуче је, позивајући се на дипломатске изворе, известила да су неке чланице СБ УН, међу којима су Француска, Велика Британија и САД, биле против да председавајући Савета непосредно упозна генералног секретара са идејом о неопходности постављања питања личне одговорности бившег руководства Унмика у случају Косовске Митровице.
Најтврђи став поводом догађаја у Митровици заступала је заменица британског амбасадора Карен Пирс, која је рекла да је „један број чланова Савета сматрао да је Унмик деловао у оквиру свог мандата”.
Она је на седници СБ оптужила „српске екстремисте” за унапред смишљену акцију која би точак историје требало да врати у 1999. годину. „Они су тражили начин да отворе врата мекој подели Косова”, рекла је она говорећи о резултатима истраге тима УН који је именован на захтев Србије и Русије.
Како се очекује на седници Генералне скупштине УН, главно питање ће бити тражење модуса да Еулекс добије формално одобрење за своје деловање, пошто је најављено да без такве одлуке највишег тела УН неколико чланица ЕУ неће послати своје особље.
Чуркинова изјава да очекује да се Бан Ки Мун „јасно одреди” према „погрешним и провокативним одлукама” бившег заменика шефа Унмика Ларија Росина да се употреби сила, може се схватити као притисак Русије на генералног секретара светске организације (који се до сада није показао безуспешним) у контексту преговора који се, уочи седнице Генералне скупштине УН, воде на релацији Њујорк–Вашингтон–Брисел–Москва.
Поједине државе ЕУ (Француска и Велика Британија) које су иритиране намером Србије да на седници Генералне скупштине УН у септембру обезбеди подршку половине од 192 државе да се затражи оцена Међународног суда правде у Хагу о легалности признања једнострано проглашене независности Косова, већ су упутиле притиске Србији уцењујући је европским интеграцијама.
У интервјуу московском дневнику „Времја новостеј”, бивши руски амбасадор у Београду Александар Алексејев јуче је најавио да је до седнице у септембру могуће очекивати појачан притисак на многе државе да признају једнострано проглашену независност Косова. Руски дипломата, који је тренутно на челу Четвртог одељења у Министарству иностраних послова Русије, рекао је и да земље које су признале независност Косова „покушавају да принуде Београд на контакте са Приштином”.
Претпоставке да ће се на седници разматрати мандат Еулекса, Алексејев је потврдио изјавом да су „на делу покушаји да се УН истисну са Косова и замене присуством Европске уније”. Поновивши да се Русија не би противила јачању улогу ЕУ у српској покрајини, „али не на штету међународног права”, Алексејев је истакао да је реч о „грубом и нелегитимном покушају” да се створи „нешто под кишобраном УН, ради аминовања активности нових структура на Косову”. „Унмик се, при томе, посматра као нека управа за спољне односе, при ЕУ, због рада са земљама које нису признале независност Косова и са локалним Србима”, рекао је руски дипломата.
Подели у СБ УН поводом извештаја о нередима у Митровици 17. марта претходио је и расцеп у врху мисије УН. Дан пошто су међународне снаге брутално напале Србе који су заузели зграду суда, регионални администратор УН Џерарад Галучи је послао протестно писмо одељењу за мировне операције УН, наводећи да су управо светска организација и НАТО криви за насиље које је избило, погибију украјинског полицајца и рањавање око стотину припадника Унмик полиције и Срба. Потом су косовски Албанци затражили да Галучи напусти покрајину, а шеф Унмика Јоахим Рикер је од седишта светске организације у Њујорку затражио да га смени, оптуживши га за подстрекивање Срба на заузимање суда.
У Уједињеним нацијама је, међутим, оцењено да Галучи није крив, па се он после кратког одсуства вратио у Косовску Митровицу и наставио са својим послом, а шеф Унмика Јоахим Рикер је недуго потом смењен.
У јуну у интервјуу „Политици”, Галучи је на питање зашто је послао протестни извештај у Њујорк одговорио да су догађаји од 17. марта свима јасно показали да се политичка питања не могу решавати силом. „У марту су све стране употребиле силу, а то није помогло, није било неопходно и није решило ништа”, рекао је тада Галучи.

Биљана Митриновић
-----------------------------------------------------------

Алексејев: За сада се не ради на подели Косова

Говорећи о предстојећим преговорима Београда и шефа Унмика Ламберта Цанијера, о томе „да ли су они везани за идеју поделе Косова” и да ли је Русија спремна да подржи ту идеју, руски дипломата је рекао да се „за сада не ради о подели Косова де јуре, иако је очигледно да се покрајина, после једностраног проглашења независности, цепа”. „Косовски Срби који не прихватају независност, формирали су у местима где живе своје институције власти”, рекао је Алексејев и додао да је Контакт група одбацила идеју поделе и да се „Русија руководи тим приступом”.