Купујте само укњижене станове

Таман када смо помисли да су са појавом јавних бележника дупле продаје станова, попут некадашњих филмских прича у Филмском граду, постале прошлост, стварност нас је демантовала. После најновије афере око више пута продатих станова у Миријеву постало је јасно да сасвим сигурно после куповине укњижене некретнине неће болети глава, а све остало је ризик. У Републичком геодетском заводу (РГЗ) потврђују да коришћење података катастра гарантује сигурну куповину и да свако прометовање непокретности која није уписана у катастар представља ризик. Катастар штити уписане власнике непокретности, али гарантује сигурност и будућим власницима, потенцијалним купцима.

Приликом куповине непокретности веома је важно за све купце да разликују ситуације у којима је забрањен промет непокретности од ситуација у којима не постоји оваква врста забране, али је купопродаја ризична, наглашавају из РГЗ-а.

– Свако прометовање непокретности која није уписана у катастар представља ризичну куповину. Слични нивои ризика постоје и у ситуацијама када се приликом куповине занемарују уписани терети на непокретности (забележба спора и сл.). Данас је тај ризик најчешће минималан, односно постоји висок степен вероватноће коначног стицања својине и њеног несметаног уживања – саопштено је из ове институције.

У највећем броју случајева који данас доспевају у жижу јавности, у којима се станари суочавају са имовинским тешкоћама са непокретношћу, корен тог проблема је био видљив у катастру у моменту куповине. Неопходно је користити податке катастра који су доступни грађанима.

– Улога јавних бележника, у процесу купопродаје, огледа се у провери чињенице да ли одређена непокретност уопште сме да се купи. У случају станара из Миријева, који је тренутно актуелан у медијима, првобитни купци станова, из периода 2003–2010. нису имали ни тај ниво заштите јер су уговори оверавани пред судом, који је према закону гарантовао само за идентитет уговарача. Међутим, ни јавни бележници не искључују све ризике приликом куповине непокретности. Забележба спора не спречава промет, али купац пристаје на ризик начина окончања спора између других лица. Грађевинска дозвола је довољна за продају стана али нико не може да гарантује да ће зграда добити и употребну дозволу, нити да постојећа грађевинска неће бити поништена пред надлежним органом – наводе из РГЗ-а. Наглашавају да свако може да провери да ли је продавац уписан са правом својине на стану и да ли постоји неки терет на непокретности.

РГЗ је спреман да за давање званичне гаранције за будући упис, што је већ предложено Влади Србије. Уколико овај предлог буде усвојен провера могућег уписа права и обима права над непокретностима дешаваће се пре овере купопродајног уговора. У овом случају упис по основу уговора више не би био ствар високе вероватноће, већ апсолутне извесности. Купац не би могао да буде спречен да уложи новац у непокретност за коју катастар не пружа гаранције, али би тада било још јасније да то чини искључиво на свој ризик и без гаранција државе.

За Каћу Лазаревић, агента за некретнине, овај предлог катастра није ништа ново, јер је и до сада све морало да се провери пре купопродајног уговора.

– Катастар треба да се реорганизује и да буде ефикасан. Ова институција мора да буде доступна грађанима. То је место где свако од нас треба да има неометан увид у своју имовину. Насупрот томе, до службеника катастра често не може да се дође – каже Лазаревићева.

Према њеним речима до преваре купаца станова долази у случају када су неукњижени и када се такви станови директно купују од инвеститора.

– Када је неукњижен стан, не зна се да ли он има хипотеку или нема. До инвеститора је ту који је спреман да превари и до нашег закона који дозвољава да се отвори фирма са улогом од 100 динара. Ако неко хоће да зида мора да гарантује својом имовином када продаје станове ако дође до проблема да се неко из тога наплати. Тада нико не би варао. Морају и купци да се науче памети. Не могу директно да купују станове од инвеститора. Лиценциране агенције које имају добре правнике и адвокате су нека врста гаранта. Ми смо осигурани и ако некоме направимо штету он може да је наплати. Треба бежати од онога који на чаршаву испред зграде напише директна продаја. Ту сигурно има нешто скривено – објашњава Лазаревићева.

Према подацима заштитника грађана Зорана Пашалића до 2016. године 20.000 људи је преварено у неким видовима промета непокретности. Најучесталије су преваре управо код станова у изградњи.

– Грађани морају да знају да сам купопродајни уговор, да то што имају плаћени инфостан, што плаћају порез није довољно. Оно што им гарантује сигурност, то је упис у катастар – био је јасан Пашалић.