Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Берлин или Беч као алтернативне престонице БиХ

Двориште Гази Хусрев-бегове џамије у Сарајеву (Фото: А. Цветићанин)

Како се понашају поједини високи међународни представници из Аустрије и Немачке на служби у БиХ, неупућени намерник могао би да помисли да је престоница ове земље више у Бечу или Берлину, него у Сарајеву. Јер две високе функције у БиХ обављају тренутно Аустријанац – шеф мисије ЕУ у БиХ Јохан Сатлер, и Немац – нелегално изабрани високи представник Кристијан Шмит.

И док ће први ући у „историју глупости” због изјаве да извињење звучи чак увредљиво за жртве, дотле ће други, нелегални, остати упамћен по својој најави да ће се позабавити програмима и уџбеницима историје, тј. њиховим уједначавањима.

Свако сабран може тек да замисли како би се то Немац Шмит позабавио уџбеницима у БиХ, у којој су управо његови Немци два пута доживели историјски бродолом. Наравно, он се не би потрудио да се у тим уџбеницима нађе више простора за зверства која су Немци починили током Првог и Другог светског рата на овим просторима, или њихови савезници усташе у логору смрти Јасеновац, чији је један од надзорника, Вјекослав Макс Лубурић, у Сарајеву врелом пеглом мучио жртве. Његово „уједначавање” било би усмерено на догађаје из новијег доба.

С друге стране, господин Сатлер, полазећи ваљда од тога да би извињење било увредљиво за жртве, вероватно никад није ни посетио један од првих концентрационих логора у Европи, још из Првог светског рата, код Добоја, где су његови земљаци немилице убијали српске жртве. А вероватно управо из тог „пијетета” према жртвама, никад није посетио ни бројна места страдања на Козари, одакле је његов Бечлија и хитлеровац Курт Валдхајм послао десетине хиљаде жена, деце и стараца у смрт у Јасеновац.

Уосталом, ништа необично за једног „префињеног” Аустријанца. Није ли и његов земљак, бивши високи представник Валентин Инцко изостао 19. августа 2016. са обележавања 75. годишњице почетка геноцида над јасеновачким жртвама у Доњој Градини.

Сумње неупућеног намерника да је БиХ препуштена аустријско-немачкој сфери утицаја још више би подгрејала два сазнања. Прво, да је чак и Бундестаг донео „важну” резолуцију о БиХ, после чега је одобрено слање још немачких војника у БиХ. А друго сазнање односи се на чињеницу да су се међу седам легално изабраних високих представника и једног нелегалног нашла чак по два Аустријанца (Волфганг Петрич и Валентин Инцко) и два Немца (Кристијан Шварц-Шилинг и садашњи „фалични” Шмит).

По једном су се у тој улози нашли Швеђанин Карл Билт, Шпанац Карлос Вестендорп, Британац Педи Ешдаун и Словак Мирослав Лајчак, али никада ниједан Француз, Турчин, Грк или, не дај боже, Рус, што довољно све говори.

Слободан Стајић,
публициста, Сарајево

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ognjen kremenović
bez problema će,kao i sve do sad,odluke Šmita,aminovati i Dodik koji ga "ne priznaje"...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.