Берлин или Беч као алтернативне престонице БиХ

Како се понашају поједини високи међународни представници из Аустрије и Немачке на служби у БиХ, неупућени намерник могао би да помисли да је престоница ове земље више у Бечу или Берлину, него у Сарајеву. Јер две високе функције у БиХ обављају тренутно Аустријанац – шеф мисије ЕУ у БиХ Јохан Сатлер, и Немац – нелегално изабрани високи представник Кристијан Шмит.

И док ће први ући у „историју глупости” због изјаве да извињење звучи чак увредљиво за жртве, дотле ће други, нелегални, остати упамћен по својој најави да ће се позабавити програмима и уџбеницима историје, тј. њиховим уједначавањима.

Свако сабран може тек да замисли како би се то Немац Шмит позабавио уџбеницима у БиХ, у којој су управо његови Немци два пута доживели историјски бродолом. Наравно, он се не би потрудио да се у тим уџбеницима нађе више простора за зверства која су Немци починили током Првог и Другог светског рата на овим просторима, или њихови савезници усташе у логору смрти Јасеновац, чији је један од надзорника, Вјекослав Макс Лубурић, у Сарајеву врелом пеглом мучио жртве. Његово „уједначавање” било би усмерено на догађаје из новијег доба.

С друге стране, господин Сатлер, полазећи ваљда од тога да би извињење било увредљиво за жртве, вероватно никад није ни посетио један од првих концентрационих логора у Европи, још из Првог светског рата, код Добоја, где су његови земљаци немилице убијали српске жртве. А вероватно управо из тог „пијетета” према жртвама, никад није посетио ни бројна места страдања на Козари, одакле је његов Бечлија и хитлеровац Курт Валдхајм послао десетине хиљаде жена, деце и стараца у смрт у Јасеновац.

Уосталом, ништа необично за једног „префињеног” Аустријанца. Није ли и његов земљак, бивши високи представник Валентин Инцко изостао 19. августа 2016. са обележавања 75. годишњице почетка геноцида над јасеновачким жртвама у Доњој Градини.

Сумње неупућеног намерника да је БиХ препуштена аустријско-немачкој сфери утицаја још више би подгрејала два сазнања. Прво, да је чак и Бундестаг донео „важну” резолуцију о БиХ, после чега је одобрено слање још немачких војника у БиХ. А друго сазнање односи се на чињеницу да су се међу седам легално изабраних високих представника и једног нелегалног нашла чак по два Аустријанца (Волфганг Петрич и Валентин Инцко) и два Немца (Кристијан Шварц-Шилинг и садашњи „фалични” Шмит).

По једном су се у тој улози нашли Швеђанин Карл Билт, Шпанац Карлос Вестендорп, Британац Педи Ешдаун и Словак Мирослав Лајчак, али никада ниједан Француз, Турчин, Грк или, не дај боже, Рус, што довољно све говори.

Слободан Стајић,
публициста, Сарајево