Праве идеје су вечне и неуништиве

Мало се прича и зна о награди „Цвет у камену”, која се додељује на манифестацији „Беловодска розета”, или не бар онолико колико би требало. Изузетно сам почаствован овим престижним признањем! Село Бела Вода, које се налази недалеко од Крушевца, мало је место, али је велико и важно за српску културу. Овде већ вековима, генерације вредних и талентованих уметника, неимара, клешу и вајају дивна дела и розете у камену-пешчару, оне које красе цркве и манастире у нашој Србији. Таква лепота се готово не може наћи на другим местима у Европи, каже Иван Јевтић, композитор и академик, добитник поменуте престижне награде „Цвет у камену”, која се традиционално додељује за изузетан допринос српској култури и уметности у оквиру јединствене манифестације „Беловодска розета”, у месту Бела Вода код Крушевца. Десанка Максимовић, Владета Јеротић, Милорад Павић, митрополит Амфилохије, Петер Хандке, само су неки од претходних лауреата манифестације која велича беловодски пешчар коришћен у моравском градитељству. Готово да нема репрезентативнијег објекта у који није уграђен пешчар, међу којима су: манастири и цркве Раваница, Лазарица, Љубостиња, Манасија, Каленић, Милентија, Велуће, Дренча, Лепенац, Црква Светог Марка у Београду, Палата „Београд”, Пошта, Хипотекарна банка, Бранков мост, Француски културни центар.

Наш саговорник већ деценијама ствара на релацији Француска‒Србија. Дипломирао је и магистрирао композицију у Београду, у класи Станојла Рајичића, усавршавао се на Конзерваторијуму у Паризу у класи чувеног композитора и профeсора Оливијеа Месијана, као и на Високој школи за музику у Бечу (1975) у класи композитора и професора Алфреда Ула. Од 2012. године је редовни члан САНУ. У композиторском раду окренут је инструменталним облицима, а посебно према камерном, концертантном, симфонијском жанру, као и оперском. Његов богати опус има око стотину двадесет дела, која комуницирају са публиком на свим континентима. Његове композиције публикују један швајцарски и три француска музичка издавача (објављено је 65 партитура), записи његове музике на носачима звука објављени су у седам земаља. Дела су му извођена на престижним фестивалима у земљи и свету, као обавезне конкурсне композиције на међународним такмичењима, као и на редовном концертном репертоару.

Колико вам значи актуелно признање и како сте се обратили публици присутној на свечаном уручењу?

Овом наградом сам на неки начин заокружио једну велику област у моме стваралаштву! Ради се о мојим композицијама писаним за трубу и лимене дувачке инструменте. Концерт бр. 1 за трубу и симфонијски оркестар стварао сам 1973. инспирисан романом „Време смрти” нашег Добрице Ћосића. Он је потекао из села Велика Дренова, које је само неколико километра удаљено од села Бела Вода, где сам пре неколико дана добио ово велико признање. Каква чудна случајност! А да ли је то заиста нека коинциденција? Није! Публици сам рекао да сам пењући се спиралним круговима у мојој уметности дошао у ово место, у ствари у постојбину мога оца Душана, који је рођен недалеко, у селу Церово, на јужној Морави и који је завршио чувену крушевачку гимназију пре Другог светског рата. Ако смем да кажем, и ја сам такође Моравац! И додао сам и ово: „Ето, судбина и мој велики рад су ме са сигурношћу довели овде, да данас са вама поделим велику радост ове значајне награде.”

Почетком лета завршили сте компоновање још једног дела, о чему је реч, када је планирана премијера?

Радим неуморно и почетком овога јула сам завршио композицију за саксофон и клавир „Интродукција и алегро”. Реч је о поруџбини фестивала за саксофон , који се одржава септембра месеца ове године у Београду. Музику је наручио директор и организатор фестивала Милан Савић. Мислим да ће се ова музика допасти публици, јер је пуна изненадних обрта и саксофон ће имати „пуне руке посла”. Остаје нам да сачекамо премијеру којој се много радујем!

У периоду који је пред нама да ли ће се ваша музика још негде изводити?

Почетком октобра се отвара концертна сезона у Галерији САНУ. Биће то јединствена прилика да љубитељи озбиљне музике чују концерт са делима писаним за хорну и клавир. Те вечери ће се десити и светска премијера моје „Сонате за хорну и клавир”, а изводиће је наши познати уметници, Милан Роксандић, солиста на хорни, и пијаниста Владимир Вања Шћепановић. Јединствено вече посвећено хорни.

Компонујете често и са великим жаром. Како успевате да у овим тешким временима одржите надахнуће и дисциплинован рад?

Свако ново остварење ме радује. То ми даје снагу да од првобитне идеје дело доведем до краја. Идеје долазе „случајно” (у директној вертикали су са универзумом, са Господом). Врућа лета, хладне зиме, свакодневне животне тешкоће – све то свакако утиче и црта пут једног ствараоца. Но, он ако је идеја права све то превазилази и доводи до краја мисао. Велики композитори света својим примерима показују да су праве идеје вечне и неуништиве!