Романсирана прича о украјинском рату

Месецима се Володимир Зеленски свакодневно појављивао у маслинастим мајицама, преко видео-линка „улазио” у парламенте, у домове Украјинаца, али и целог западног света. Оно што је имао да каже после пет месеци рата и повлачења украјинске војске с доброг дела територије Донбаса постало је предвидиво. Колико је пратила извештаје с фронта у Украјини, јавност је исто толико на лицу Зеленског очитавала расположење у Кијеву. Он, као глумац, говорио је изражајно, понекада превише гестикулирајући, а понекада би му се „омакао” видео-снимак у којем се вртео на столици у свом кабинету, замагљеног погледа, превише емотиван и рекло би се, под дејством алкохола или нечега другог.

Украјински председник је у свакој прилици тражио још наоружања и још новца. Притом су и он и његови блиски сарадници наступали тако што су држали лекције европским званичницима да се у Украјини брани Европа и да сви они, с обзиром на то да седе у миру у својим кућама, треба да плате ту погодност. И све је то временом почело да нервира оне од којих је помоћ тражена.

Његова супруга Олена Зеленска дуго се није појављивала у јавности након што је у једном интервјуу рекла да други људи пишу говоре њеном мужу. А Зеленски је баш улагао максимум свог глумачког дара да делује као да је све „из његове главе”. Потом је недавно посетила Белу кућу, од председника тражила оружје, а фотографисање с Џозефом Бајденом је из неког разлога најављено, а потом отказано.

А онда је Олена Зеленска, усред рата, осванула на насловној страници модног магазина. „Вог” је објавио интервју с њом под насловом „Портрет храбрости”. Цео пројекат, међутим, сасвим неочекивано за његове ауторе – изазвао је буру реакција, које се могу свести на то да су се председник и прва дама бавили маркетингом усред рата, док људи гину и остају без игде ичега. Позирање за модни часопис толико је непримерено духу народа који је у рату и, мада ова медијска порука и није намењена њима, изазваће, по свему судећи, више штете него користи. А како се нижу дани ратног стања, популарност Зеленског све више опада у корист начелника генералштаба.

Шта није у реду с фото-сесијом прве даме и њеног мужа?

Види се да је за фотографисање све добро испланирано, сви су урадили професионално сваки делић свог задатка, али је проблем што на крају све изгледа исувише намештено и лажно. Притом, сама чињеница да је фото-сешн организован усред рата и да је то учињено за модни часопис, те да они говоре о свом браку и изазовима кроз које пролазе као пар, чини овај скандал врхунским. И успут одражава цивилизацијску разлику између западних и источних народа, њихових погледа на то шта је нормално, а шта непримерено.

Дискретно, али одлично нашминкана, у природним тоновима, сведено, али врхунски обучена, забринутог израза лица и са сјајем у очима, Олена је фотографисана на степеницама председништва испуњеног џаковима с песком и са статистом у лику наоружаног војника у позадини. Потом су објављене две фотографија с мужем, који је у неизбежној маслинастој мајици (док се прва дама и пресвлачила), он забринут она готово измученог сетног израза. Бурме су у првом плану, док је она у његовом загрљају. Четврта фотографија представља праву инсценацију рата, отпора, улоге жене... Прва дама је фотографисана поред рушевине чувеног највећег „антонова” на аеродрому „Гостомељ”, окружују ју је три даме у пуној војној униформи, с дугим цевима и прстима на обарачу. Једна од њих има пренаглашено „напумпане усне”, што јој у овој ратној композицији даје „робустнији” изглед. Олена је у плавом капуту, који више личи на плашт, коса јој вијори и неодољиво подсећа на украјински римејк Јоване Орлеанке. Начин на који десном руком с бурмом на домалом прсту придржава оковратник капута одражава грч и одлучност, готово као да држи исукан мач.

Поред тако савршено одабране сценографије и сваког детаља лажно звучи свака њена реч: да су ово били најстрашнији месеци у њеном животу и њеном браку. Јер, реално, ови месеци су били неупоредиво страшнији за све Украјинке око којих није било особља које се брине о сваком детаљу за фотографисање, које су, без инсценације, уроњене у живот у рату и које се брину за своје мужеве и децу не излажући своје емоције фото-објективу.

Али обични западни порески обвезници не знају шта је рат. Зато им га треба дочарати, у стилу Анџелине Џоли, какву бригу он доноси, како су људи раздвојени и како се воле и у рату, како пате жене и деца због раздвојености од мужева и очева, како је свима тешко и како би се све много брже завршило када би њихове владе испразниле своја војна складишта и послале све што имају у Кијев.