УНС: Спорна одлуку РЕМ о додели фреквенција

Незадовољство због одлуку РЕМ да поново додели фреквенције ТВ Хепи, Пинк, Прва и Б92, данас су изразили и Удружење новинара Србије, Транспарентност Србија који ову одлуку оцењују као спорну јер је донета без поштовање прописа и етичких медијских слобода.

УНС у данашњем саопштењу наводи да су националне фрекфенције додељене телевизијама које се нису придржавале програмских елабората на основу којих им је раније додељена дозвола за националну покривеност и значајно кршиле правилнике о поступању емитера и да су овом посебно награђене телевизије Пинк и Хепи, а да сва четири пружаоца медијских услуга која су поново добила националне фреквенције нису имала културно-уметнички програм, што је потврђено извештајем РЕМ-а из 2020. године.

УНС сматра да је Савет РЕМ-а одговорнији од телевизија које су кршиле правила, наводећи да је то најбоље објаснио власник телевизије Пинк на представљању кандидатуре свог медија пред Саветом РЕМ-а када је рекао: „Прича о прошлости је аутоматски рестартована с обзиром на то да нам нисте одузели фреквенцију досад”.

Транспарентност Србија сматра да је одлука Савета РЕМ-а о додели националних фреквенција спорна је због непримењивања једног од обавезних законских критеријума - „поштовање прописа и етичких медијских стандарда”, али и због начина на који Закон о електронским медијима и Правилник РЕМ уређују одлучивање на конкурсу.

„На основу члана 92. Закона о електронским медијима из 2014, критеријуми за одлучивање о додели фреквенција морају бити, између осталог и „мерљиви”. На основу Правилника РЕМ из 2016, изричито је предвиђено да Регулатор оцењује испуњеност четири критеријума. Ствар је у томе да ни Закон ни Правилник РЕМ нису предвидели процедуру оцењивања, већ само то да се одлуке доносе већином гласова чланова Савета. При том, ни Савет РЕМ у целини, ни чланови Савета појединачно, не морају да врше оцењивање по сваком од прописаних критеријума”, наведено је у саопштењу.

Транспарентност сматра да када би се „систем одлучивања у РЕМ применио у другим областима, то би било исто као када би комисија за јавну набавку требало да одлучи на основу критеријума најниже понуђене цене, дужине гаранције производа и квалитета претходно обављених послова, а да потом, већином гласова, може да одабере најскупљег добављача, са најслабијом гаранцијом и великим бројем претходних случајева кршења уговорних обавеза”.

Транспарентност Србија је покушала,подсећају, да кроз предлоге на јавној расправи и амандмане за скупштинску расправу да утиче да се овај проблем реши, али за њихов предлог је гласало само 14 посланика.

Сматрају да уколико не буде прописана обавеза бодовања по прописаним критеријумима приликом доношења одлука Регулатора …” одлуке ће „зависити у великој мери од субјективних процена чланова Савета и биће знатно теже оспоравати их због начина на који су критеријуми примењени у пракси”.

Ипак, учесници садашњег конкурса који желе да оспоре његов исход, имају на располагању снажан доказ да одлука није донета по правилима, који суд тешко може да игнорише, сматрају у ТС, преноси Танјуг.