Недеља, 07.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Олимпијада у Идвору

Михајло Пупин ствара искрено пријатељство с председником САД, Вудроом Вилсоном. Захваљујући овом пријатељству и међусобном поштовању, завијорила се 1918. године, српска застава испред Беле куће, као симбол поштовања српског херојства у Првом светском рату
Изложба о Михајлу Пупину у Београду (Фото Р. Крстинић)

Преплављени порукама о потопу и паклу, симболичним и буквалним, почињемо да губимо путоказе и принципе постојања. Призивамо приче и предања које нас могу вратити на прави пут. A на путу – Пупин!

Пупин и поносна српска застава која се вијорила испред Беле куће у Вашингтону, далеког 28. јула 1918. године!

Посетила сам родно место Михајла Пупина, Идвор, пре неколико година. Приметила сам роде које су се вратиле, како сигурно и весело улепшавају своја гнезда на димњацима кућа и далеководима. Посећујем лепо уређен меморијални комплекс и изложбени простор у коме гледам, или мене гледа, слика Пупинове мајке Олимпијаде и њене продорне очи, које почињу причу о поштовању и моћи четири вредности: Породица, Patria, Пријатељство и Просветитељство.

Nomen est omen! Олимпијада у Идвору! Спајање светова, географских, појмовних, историјских и свемирских: од ње – Мајке, ка њему – Сину! Она је та која га је у свет послала, слутећи тајне и награде, изазове и радости, дајући му сигурност, путоказ и светлост! „Знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућности пун вечне славе.”

Пупин у Америци! Од двадесетогодишњег младића са 50 центи у џепу, до научника, ствараоца, писца, филантропа, професора, политичара, патриоте… У свету, откривајући светове, носећи у себи један, из којег је поникао, постаје Михајло Идворски Пупин!

Посвећеност науци и стваралаштву, отворили су нове путеве повезивања у свету, а и Пупину. Амерички председник га 1915. године поставља за члана Националног саветодавног комитета за аеронаутику. Пупин је заслужан за проналаске везане за откривања подморница и систем радио-комуникације са авионима у току лета. Овим проналасцима дао је свој изузетно важан допринос победи савезника у Првом светском рату.

Ствара се искрено пријатељство с председником САД, Вудроом Вилсоном. Захваљујући овом пријатељству и међусобном поштовању, завијорила се 1918. године, српска застава испред Беле куће, као симбол поштовања српског херојства у првом светском рату!

На конференцији у Паризу 1919, на којој се кројила карта Европе, Пупиново пријатељство се поново показало моћним. Пупин шаље писмо председнику Вилсону у коме објашњава етничке и историјске особености Баната, Барање, Македоније, Међимурја, Далмације, Истре и Словеније. Исход писма је био јасан: ове територије припадају Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца! Тако је поништен договор Лондонске конференције (1915), према ком је требало да делови припадну Италији, као и захтеви Француске, Енглеске и Русије да се Србија одрекне територија у корист Румуније и Бугарске.

Пупин о овоме пише у аутобиографији за коју је добио Пулицерову награду, „Са пашњака до научењака”: „Моје родно место је Идвор… које се налази у близини главног пута у Банату… Ову покрајину су на Мировној конференцији у Паризу 1919. године тражили Румуни… Они нису могли побити чињеницу да је становништво Баната српско… Председник Вилсон познаваo ме лично… и када су дознали да сам родом из Баната, румунски разлози изгубили су много од своје убедљивости!”

Михајло Пупин је 40 година био професор на Универзитету Колумбија! А у Србији и Краљевини Југославији је створио неколико фондова (Фонд Пијаде Алексић-Пупин, Фонд Михајло Пупин...), чији је циљ био стипендирање младих. Увек је у себи носио и преносио речи своје мајке: „Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса.”

Преплављени порукама о потопу и паклу, симболичним и буквалним, почињемо да губимо путоказе и принципе постојања. Призивамо приче и предања које нас могу вратити на прави пут. A на путу – Олимпијада и Михајло, наши светионици вредности: Породица, Patria, Пријатељство и Просветитељство.

*Професор, Флорида

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Teslolog amater
Zasto se ovo uporno precutkuje: "U javnosti je poznat sudski spor između Tesle i Markonija. Sud je za veštaka uzeo Pupina koji je veštačio u korist Markonija, jer je imao sa njim tajni dogovor u Engleskoj o podeli deonica, tako da je imao direktan interes, a vrhunac svedočenja je bio momenat gde Pupin traži psihijatrijski pregled za Teslu.""
Hvala Pupinu
Znano je svima ko je bio Mihajlo Pupin i ko je bio Nikola Tesla, sem onih koji to nece da znaju. Ta dva SRBINA iz nauke su, ne samo proslavili sebe kao vrhunski naucnici, vec i Srbiju kao drzavu> U njihovim vremenima. Zahvaljujuci Pupinu Srbija je mnogo toga dobila. Pre svega teritorijalno, te naklonost ondasnje Amerike. Ali mi nije jedno jasno, da u danasnjem svetu toliko ima Srba na vidjenim mestima, a da nisu u stanju da ucine, bar, za 1/5 onoga sto je Pupin. Da li je to ikom jasno?
Vladimirz
Baš u tome i jeste veličina Pupina i Tesle. Vrhove koje su oni dostigli teško je ponoviti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.