Sreda, 10.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Olimpijada u Idvoru

Mihajlo Pupin stvara iskreno prijateljstvo s predsednikom SAD, Vudroom Vilsonom. Zahvaljujući ovom prijateljstvu i međusobnom poštovanju, zavijorila se 1918. godine, srpska zastava ispred Bele kuće, kao simbol poštovanja srpskog herojstva u Prvom svetskom ratu
Изложба о Михајлу Пупину у Београду (Фото Р. Крстинић)

Preplavljeni porukama o potopu i paklu, simboličnim i bukvalnim, počinjemo da gubimo putokaze i principe postojanja. Prizivamo priče i predanja koje nas mogu vratiti na pravi put. A na putu – Pupin!

Pupin i ponosna srpska zastava koja se vijorila ispred Bele kuće u Vašingtonu, dalekog 28. jula 1918. godine!

Posetila sam rodno mesto Mihajla Pupina, Idvor, pre nekoliko godina. Primetila sam rode koje su se vratile, kako sigurno i veselo ulepšavaju svoja gnezda na dimnjacima kuća i dalekovodima. Posećujem lepo uređen memorijalni kompleks i izložbeni prostor u kome gledam, ili mene gleda, slika Pupinove majke Olimpijade i njene prodorne oči, koje počinju priču o poštovanju i moći četiri vrednosti: Porodica, Patria, Prijateljstvo i Prosvetiteljstvo.

Nomen est omen! Olimpijada u Idvoru! Spajanje svetova, geografskih, pojmovnih, istorijskih i svemirskih: od nje – Majke, ka njemu – Sinu! Ona je ta koja ga je u svet poslala, sluteći tajne i nagrade, izazove i radosti, dajući mu sigurnost, putokaz i svetlost! „Znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.”

Pupin u Americi! Od dvadesetogodišnjeg mladića sa 50 centi u džepu, do naučnika, stvaraoca, pisca, filantropa, profesora, političara, patriote… U svetu, otkrivajući svetove, noseći u sebi jedan, iz kojeg je ponikao, postaje Mihajlo Idvorski Pupin!

Posvećenost nauci i stvaralaštvu, otvorili su nove puteve povezivanja u svetu, a i Pupinu. Američki predsednik ga 1915. godine postavlja za člana Nacionalnog savetodavnog komiteta za aeronautiku. Pupin je zaslužan za pronalaske vezane za otkrivanja podmornica i sistem radio-komunikacije sa avionima u toku leta. Ovim pronalascima dao je svoj izuzetno važan doprinos pobedi saveznika u Prvom svetskom ratu.

Stvara se iskreno prijateljstvo s predsednikom SAD, Vudroom Vilsonom. Zahvaljujući ovom prijateljstvu i međusobnom poštovanju, zavijorila se 1918. godine, srpska zastava ispred Bele kuće, kao simbol poštovanja srpskog herojstva u prvom svetskom ratu!

Na konferenciji u Parizu 1919, na kojoj se krojila karta Evrope, Pupinovo prijateljstvo se ponovo pokazalo moćnim. Pupin šalje pismo predsedniku Vilsonu u kome objašnjava etničke i istorijske osobenosti Banata, Baranje, Makedonije, Međimurja, Dalmacije, Istre i Slovenije. Ishod pisma je bio jasan: ove teritorije pripadaju Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca! Tako je poništen dogovor Londonske konferencije (1915), prema kom je trebalo da delovi pripadnu Italiji, kao i zahtevi Francuske, Engleske i Rusije da se Srbija odrekne teritorija u korist Rumunije i Bugarske.

Pupin o ovome piše u autobiografiji za koju je dobio Pulicerovu nagradu, „Sa pašnjaka do naučenjaka”: „Moje rodno mesto je Idvor… koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banatu… Ovu pokrajinu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine tražili Rumuni… Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srpsko… Predsednik Vilson poznavao me lično… i kada su doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubili su mnogo od svoje ubedljivosti!”

Mihajlo Pupin je 40 godina bio profesor na Univerzitetu Kolumbija! A u Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji je stvorio nekoliko fondova (Fond Pijade Aleksić-Pupin, Fond Mihajlo Pupin...), čiji je cilj bio stipendiranje mladih. Uvek je u sebi nosio i prenosio reči svoje majke: „Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa.”

Preplavljeni porukama o potopu i paklu, simboličnim i bukvalnim, počinjemo da gubimo putokaze i principe postojanja. Prizivamo priče i predanja koje nas mogu vratiti na pravi put. A na putu – Olimpijada i Mihajlo, naši svetionici vrednosti: Porodica, Patria, Prijateljstvo i Prosvetiteljstvo.

*Profesor, Florida

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Teslolog amater
Zasto se ovo uporno precutkuje: "U javnosti je poznat sudski spor između Tesle i Markonija. Sud je za veštaka uzeo Pupina koji je veštačio u korist Markonija, jer je imao sa njim tajni dogovor u Engleskoj o podeli deonica, tako da je imao direktan interes, a vrhunac svedočenja je bio momenat gde Pupin traži psihijatrijski pregled za Teslu.""
Hvala Pupinu
Znano je svima ko je bio Mihajlo Pupin i ko je bio Nikola Tesla, sem onih koji to nece da znaju. Ta dva SRBINA iz nauke su, ne samo proslavili sebe kao vrhunski naucnici, vec i Srbiju kao drzavu> U njihovim vremenima. Zahvaljujuci Pupinu Srbija je mnogo toga dobila. Pre svega teritorijalno, te naklonost ondasnje Amerike. Ali mi nije jedno jasno, da u danasnjem svetu toliko ima Srba na vidjenim mestima, a da nisu u stanju da ucine, bar, za 1/5 onoga sto je Pupin. Da li je to ikom jasno?
Vladimirz
Baš u tome i jeste veličina Pupina i Tesle. Vrhove koje su oni dostigli teško je ponoviti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.