Да ли Шмитове одлуке воде забрани Додикове кандидатуре

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Да ли би се могло испоставити да такозване техничке измене Изборног закона БиХ, које је пре неки дан наметнуо Кристијан Шмит, у ствари делимично садрже и могућу политичку позадину с обзиром на то да решења које је наметнуо супервизор – ког РС не признаје – Централној изборној комисији (ЦИК) БиХ проширују овлашћења да с изборне листе уклони кандидате, странке и коалиције?

„ЦИК-у су овим одредбама дате могућности да с листе скине било ког кандидата, под условом да изборна комисија утврди да кандидат или партија крше изборне прописе и проведбене акте. Додуше, таква могућност је постојала и у досадашњем изборном законодавству, али су те одредбе Шмитовом интервенцијом додатно прецизиране, што је, по мом убеђењу, било неопходно урадити. У случају да некоме забрањује кандидатуру, ЦИК БиХ би морао да располаже конкретним чињеницама да је прекршен Изборни закон”, каже за „Политику” Вехид Шехић, некадашњи члан ЦИК-а БиХ и стручњак за изборни процес, који је напоменуо да чак и у случају доношења такве одлуке од стране ЦИК-а БиХ постоји могућност жалбе коју разматра Суд БиХ.

Но, у политичкој чаршији у Бањалуци одмах по Шмитовој интервенцији отворена је сумња да би се Додик или неко из његовог најближег окружења, па и неке хрватске вође, могле наћи као први на листи којима би се могло запретити овим мерама. Наиме, Шмит је наметнуо такозване техничке измене Изборног закона, а наводно је привремено одустао од политичког сета реформи – које би се односиле на права Хрвата, због којих је преживео политички линч у суседном ентитету – али је наметнуо измене којима је подробније прецизирао да ЦИК БиХ убудуће има овлашћења да када одлучује по службеној дужности или по пријавама и жалбама „уклони имена кандидата с кандидатске листе ако се утврди да је кандидат лично одговоран за повреду”, или да „поништи оверу политичке странке, коалиције, листе независних кандидата или независног кандидата”.

Шефица Клуба посланика Додиковог СНСД-а у парламенту БиХ Сњежана Новковић Бурсаћ појаснила је да је ово решење постојало и у важећем закону, те да се оно односи на заштиту бирачког права, односно на могуће активности ЦИК-а по приговорима и жалбама конкретно на ту област.

„Међутим, у околностима када је ЦИК стављен под потпуну политичку контролу странака Изетбеговићевог СДА, Комшићевог ДФ и опозиционих странака из РС – СДС-а и ПДП-а, и знајући да се председник тог тела већ усудио да најави могућност уклањања одређених субјеката с политичке сцене и када у БиХ имамо део међународне заједнице која се понаша протекторски, можемо сматрати да су спремни на све могуће злоупотребе како би остварили своје интересе и циљеве”, навела је за наш лист Сњежана Новковић Бурсаћ.

Шмитове наметнуте одредбе односе се, између осталог, још и на давање овлашћења тој институцији у Сарајеву да регулише забрану злоупотребе јавних средстава у кампањи, рад и именовање у бирачке одборе, а прописује се и да је забрањено служити се говором мржње, објавити или употребити слике, симболе, аудио и видео записе, СМС-ове, интернет комуникације, друштвене мреже и мобилне апликације или друге материјале који могу тако деловати.

ЦИК БиХ има седам чланова, њен председник је Суад Арнаутовић, а чланови Жељко Бакалар, Ирена Хаџиабдић, Ахмет Шантић, Владо Рогић, Јован Калаба и Вања Бјелица Прутина. Иако је сада тешко замислити да би се ЦИК БиХ одважио да забрани Додикову кандидатуру за место председника РС – јер није сувишно претпоставити да би таква одлука довела до веома озбиљне реакције у РС – и сама могућност да се једној институцији олакшава право да у тој мери утиче на изборни процес могла би бити повод за додатне напетости.

„Ово што се дешава је неопходно посматрати у контексту покушаја дела међународне заједнице да потпуно овлада политичким и друштвеним процесима кроз резултате избора, односно кроз покушај да се одређени политички субјекти дисциплинују притисцима и могућим казнама”, цени Сњежана Новаковић Бурсаћ.