Недеља, 02.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли Шмитове одлуке воде забрани Додикове кандидатуре

По одредбама које је наметнуо супервизор ког РС не признаје, ЦИК има право да забрани кандидатуру појединца и странке
ЦИК БиХ интервенцијом немачког дипломате добио широка овлашћења (Фото: ЦИК БиХ)

Од нашег сталног дописника

Бањалука Да ли би се могло испоставити да такозване техничке измене Изборног закона БиХ, које је пре неки дан наметнуо Кристијан Шмит, у ствари делимично садрже и могућу политичку позадину с обзиром на то да решења које је наметнуо супервизор – ког РС не признаје – Централној изборној комисији (ЦИК) БиХ проширују овлашћења да с изборне листе уклони кандидате, странке и коалиције?

„ЦИК-у су овим одредбама дате могућности да с листе скине било ког кандидата, под условом да изборна комисија утврди да кандидат или партија крше изборне прописе и проведбене акте. Додуше, таква могућност је постојала и у досадашњем изборном законодавству, али су те одредбе Шмитовом интервенцијом додатно прецизиране, што је, по мом убеђењу, било неопходно урадити. У случају да некоме забрањује кандидатуру, ЦИК БиХ би морао да располаже конкретним чињеницама да је прекршен Изборни закон”, каже за „Политику” Вехид Шехић, некадашњи члан ЦИК-а БиХ и стручњак за изборни процес, који је напоменуо да чак и у случају доношења такве одлуке од стране ЦИК-а БиХ постоји могућност жалбе коју разматра Суд БиХ.

Но, у политичкој чаршији у Бањалуци одмах по Шмитовој интервенцији отворена је сумња да би се Додик или неко из његовог најближег окружења, па и неке хрватске вође, могле наћи као први на листи којима би се могло запретити овим мерама. Наиме, Шмит је наметнуо такозване техничке измене Изборног закона, а наводно је привремено одустао од политичког сета реформи – које би се односиле на права Хрвата, због којих је преживео политички линч у суседном ентитету – али је наметнуо измене којима је подробније прецизирао да ЦИК БиХ убудуће има овлашћења да када одлучује по службеној дужности или по пријавама и жалбама „уклони имена кандидата с кандидатске листе ако се утврди да је кандидат лично одговоран за повреду”, или да „поништи оверу политичке странке, коалиције, листе независних кандидата или независног кандидата”.

Шефица Клуба посланика Додиковог СНСД-а у парламенту БиХ Сњежана Новковић Бурсаћ појаснила је да је ово решење постојало и у важећем закону, те да се оно односи на заштиту бирачког права, односно на могуће активности ЦИК-а по приговорима и жалбама конкретно на ту област.

„Међутим, у околностима када је ЦИК стављен под потпуну политичку контролу странака Изетбеговићевог СДА, Комшићевог ДФ и опозиционих странака из РС – СДС-а и ПДП-а, и знајући да се председник тог тела већ усудио да најави могућност уклањања одређених субјеката с политичке сцене и када у БиХ имамо део међународне заједнице која се понаша протекторски, можемо сматрати да су спремни на све могуће злоупотребе како би остварили своје интересе и циљеве”, навела је за наш лист Сњежана Новковић Бурсаћ.

Шмитове наметнуте одредбе односе се, између осталог, још и на давање овлашћења тој институцији у Сарајеву да регулише забрану злоупотребе јавних средстава у кампањи, рад и именовање у бирачке одборе, а прописује се и да је забрањено служити се говором мржње, објавити или употребити слике, симболе, аудио и видео записе, СМС-ове, интернет комуникације, друштвене мреже и мобилне апликације или друге материјале који могу тако деловати.

ЦИК БиХ има седам чланова, њен председник је Суад Арнаутовић, а чланови Жељко Бакалар, Ирена Хаџиабдић, Ахмет Шантић, Владо Рогић, Јован Калаба и Вања Бјелица Прутина. Иако је сада тешко замислити да би се ЦИК БиХ одважио да забрани Додикову кандидатуру за место председника РС – јер није сувишно претпоставити да би таква одлука довела до веома озбиљне реакције у РС – и сама могућност да се једној институцији олакшава право да у тој мери утиче на изборни процес могла би бити повод за додатне напетости.

„Ово што се дешава је неопходно посматрати у контексту покушаја дела међународне заједнице да потпуно овлада политичким и друштвеним процесима кроз резултате избора, односно кроз покушај да се одређени политички субјекти дисциплинују притисцима и могућим казнама”, цени Сњежана Новаковић Бурсаћ.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zlatan
Auuuu, Ovo kao za vreme Austro Ugarske... Neko tamo iz zemlje s fasistickim pedigreom dolazi u BH i odredjuje ko moze a ko ne biti biran... Pa ovo je cirkus, gde su sada EU politiciari??
Ala
Država ili protektorat? Samo pitam.
LaCosta
Protektorat kroz celu svoju istoriju. Prvo vazal Ugarske, pa onda Turci, posle njih Austrougari, zatim pod Srbima u mracnoj Jugoslaviji, pa pod ustasama, pa onda ponovo pod Srbima u Srboslaviji i na kraju pod kolektivnom zapadom koji predvodi SAD.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.