Жене на Балкану пратиле су моду и у античко доба

Како су изгледале жене у антици, како су се облачиле, какве су фризуре имале, који су им били модни узори, да ли су заиста биле само ограничене на кућу или су могле да се баве и јавним пословима – ово су само нека питања на које одговоре даје књига „Femina Antica Balcanica” Јелене Анђелковић Грашар у издању „Еволуте”. Ауторка је прошле недеље у Народном музеју у Београду сјајно водила изложбу о жени на Балкану у античко доба.

Посетиоци су могли да споје Јеленине речи с предметима изложеним у музеју и открију разне улоге које је жена имала у античком друштву, а које се нису ограничавале само на породично огњиште, како се најчешће мисли.

Жена јесте првенствено била господарица куће и мајка, али и лекарка, писарка, свештеница, уметница… Слободно рођене жене имале су право на свој посед, као и да учествују у добротворним акцијама, могле су да воде послове, да поседују своје радионице, чак и да имају свој рудник. О свему овоме сведоче и предмети које смо могли да видимо, попут медицинских инструмената или прибора за писање с краја првог и почетак другог века.

За лепши пол свакако је најинтересантнији део изложбе посвећен жени и моди. Да, и у античко доба жене су пратиле моду, са осмехом је објашњавала ауторка. Као што данас постављамо фотографије на друштвеним мрежама, улепшане уз помоћ разних филтера, и жене антике су се такође трудиле да себе представе у што репрезентативнијем издању, о чему сведоче статуе, цртежи, накит сачуван из тог доба.

– На примеру дна ове посуде из четвртог века, на којој су представљени супруга, муж и дете, жена је приказана с дијадемом на глави, са златовезом, крагном од драгог камења... Дакле имамо слику која је требало да покаже статус ове жене, њен углед у друштву... Уједно слика слави и вредности породичног живота – објаснила је Јелена Анђелковић Грашар.

По њеним речима, идеал који су опонашале чак и обичне жене, а то је био императив за оне из више класе, била је – царица, њен начин одевања и фризура... Јер, уз одећу је и коса, сређена на одређени начин, била статусни симбол.

– Довољно је само да погледате накит и оно што би данас назвали тоалетним прибором – чешљеве, палету у којој се дробила шминка, огледалца, чак и перике и уметке за косу, па да буде јасно до које мере су жене антике бринуле о свом изгледу. Накит се наслеђивао с мајке на ћерку, једино се није наслеђивало венчано прстење – објаснила је ауторка, показујући камеју у златном оквиру окачену на ланац (Бела Паланка, четврти век) и чешаљ (Ритопек, трећи век).

Други узор који се опонашао биле су – античке богиње. Уз идеал женске лепоте, оне су биле симболи честитости, узорног владања, скромности, племенитости...

Иако су жене доживљаване као пратиље очева и мужева, искључиво у вези с кућним пословима и пословима сопственог улепшавања, постоје докази да су се бавиле разним професијама ван окриља породице. Жене из нижег и средње сталежа најчешће су биле бабице, писарке, глумице, играчице... Јавне функције и политичко деловање женама је било забрањено, једини јавни посао којим су могле да се баве био је у домену религије, па су биле свештенице, чуварке светиња и обичаја. Лекарска професија је била резервисана за мушкарце, али према неким подацима, медицином су се бавиле и жене, пре свега као бабице.

Образовању деце жене су посвећивале велику пажњу – училе их писању, рачуну, преносиле теолошка сазнања, а по неким изворима, тако су биле и главни „кривци” за ширење хришћанства... У томе су им помагале и играчке које су сматране важним за едукацију деце, попут перли, привезака, шкољки.

Ако су вам ови редови заголицали машту, купите књигу и правац у Народни музеј. Изложба траје до 28. августа.