Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тужилаштва морају да штите животну средину

У досадашњој пракси ретко је примењиван закон који отвара могућност да за кривично дело загађења природе одговара компанија
(Фотодокументација „Политике”)

Национални паркови су све више угрожени дивљом градњом и постао је својеврсни луксуз да се изгради што већи објекат у што већем подручју заштићене природе. Као симбол нелегалне градње у Србији, у јавности се истиче зграда на врху Копаоника. Овај нелегални објекат подигнут је на Панчићевом врху, а његово „рушење” траје већ годинама. Након многобројних перипетија, уместо уклањања до последњег камена, како су најављивали званичници, зграда и даље стоји тамо где не треба, а само је смањена и „адаптирана”.

Из НВО Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (Рери) протекле недеље су, између осталог, скренули пажњу и на проблеме дивље градње у заштићеним подручјима природе. На конференцији под називом „Инспекцијски надзор и кривично-судска пракса у заштити животне средине у Републици Србији” невладина организација Рери је у Медија центру представила публикацију у којој су предложене смернице за унапређење правног оквира у овој области.

Адвокат Никола Гагић нагласио је да је велики пораст дивље градње забележен у Националном парку „Тара” у општини Бајина Башта, као и непоступање инспекције поводом изградње нелегалних објеката, док је у општини Мајданпек до 2021. године донето 40 решења о рушењу и уклањању нелегалних објеката у Националном парку „Ђердап”, а да ниједно решење није спроведено. Гагић је изнео и занимљив податак да неке општине у свом буџету уопште и немају новац предвиђен за рушење нелегалних објеката у националним парковима.

Адвокат је подсетио да је 2015. године усвојен кровни Закон о инспекцијском надзору, чији је циљ да се усклади однос између рада различитих надлежних инспекцијских органа и привредних субјекта, да би се обезбедила правна сигурност, што се односило на обавезу Србије које се тичу европских интеграција.

„Први проблем је то што наш инспекцијски систем дуго година почива на начелима која се не огледају у превенцији него у корективном и репресивном фактору”, рекао је Гагић.

Како је истакао, инспекција реагује тек када се утврди штета, а то је у овој области веома касно, штета је често ненадокнадива.

„Начело превенције треба да представља примарни фактор у раду инспекције”, додао је Гагић.

Кривичним закоником Републике Србије животна средина је заштићена. Постоји чак 18 кривичних дела у овом закону од којих су најзначајнија и најопаснија загађење и оштећење животне средине. У досадашњој пракси у нашој земљи готово да није примењиван ни закон који отвара могућност да за кривично дело из ове области одговара компанија, односно правно лице, а тај закон је на снази скоро 15 година.

Адвокатица Љубица Вукчевић навела је да је Рери поднео две кривичне пријаве због загађења животне средине, због загађења ваздуха у Бору и због загађења реке Мали Пек у Бору, обе против компаније „Циђин”.

„У ова два случаја надлежно тужилаштво поступало је по кривичним пријавама и милион динара је ’Циђин’ уплатио у хуманитарне сврхе због загађења реке Мали Пек”, казала је Вукчевићева.

Нагласила је да су ове кривичне пријаве битне за праксу, као и да се тужилаштва упознају са овом облашћу и могућностима да процесуирају компаније због кривичних дела загађења животне средине.

„Када подносимо такве пријаве, оне нису само пуко обавештавање тужилаштва о постојању неког кривичног дела већ су то мали реферати са пратећом документацијом често и са вештачењима регистрованих судских вештака. Трудимо се да тужилаштву ’насликамо’ чињенично стање да би они узели у обзир те наводе, поступали и покренули кривични процес”, напоменула је Вукчевићева.

Адвокатица је рекла да има разумевања за поједина тужилаштва у мањим срединама, где није лако бити поступајући тужилац у случају против једине и највеће компаније у том граду, која загађује ваздух или воду.

„Потребна је и храброст и стручност тужиоца да у поступку остане и доведе га до краја”, навела је она.

Вукчевићева је изразила задовољство јер је Прво основно јавно тужилаштво у Београду основало два одељења која ће се бавити кривичним делима из области екологије и специјализоваће своје тужиоце за тај рад.

Мирко Поповић, програмски директор невладине организације Рери казао је да је видљиво да у пракси неке ствари не функционишу иако су законом прописане, те да је Србија у највећем делу у области заштите животне средине преписала прописе ЕУ.

„Право на животну средину у Србији проглашено је за основно људско право, али само право без заштитних механизама не даје резултат и остаје мртво слово на папиру”, напоменуо је Поповић.

Додао је да су закони такви да омогућавају да се многе незаконите радње провуку кроз недостатак јасних правних инструмената и упутстава како да различити органи поступају.

„Стање животне средине у Србији је на дубоко забрињавајућем нивоу, а постоје региони који представљају контаминиране просторе јер су дуги низ година изложени високим нивоима загађења. Србија пати од озбиљног проблема корупције у животној средини. За почетак, требало би да форсирамо владавину права”, закључио је Мирко Поповић.

Најмање казни за индустријско загађење воде и ваздуха

Према статистичким подацима најмање казни има за загађење животне средине које се односе на индустријско загађење воде и ваздуха, а доминирају санкције за незакониту сечу шума или злостављање животиња. У ову статистику се уклапају и подаци нове Јединице за сузбијање еколошког криминала и заштиту животне средине МУП-а Србије које је „Политика” недавно објавила. Еколошка полиција је за шест месеци рада поднела 227 кривичних пријава од којих су 166 због шумске крађе и 40 због убијања животиња. Ова јединица је од свог настанка затрпана пријавама што указује да су грађани Србије и те како заинтересовани да пријављују кривична дела из области еколошког криминала.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Маторац
Није ваљда да се не зна име власника оног објекта на Панчићевом врху? Зашто се то не објави?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.