Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хрвати прете поделом БиХ, а Изетбеговић улицом

Кристијан Шмит је оставио странкама шест недеља за договор о изборном законодавству, па се очекује нова интервенција
Хрвати за селидбу ОХР-а из Сарајева у Брисел због утицаја Бошњака на супервизора: Шмит испред ОХР-а (Фото: ОХР)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Иако је Кристијан Шмит, супервизор ког РС не признаје, пре неколико дана наметнуо техничке измене Изборног закона БиХ, а оне политичке, које се тичу осетљивих етничких односа између Бошњака и Хрвата и њихових изборних права, наводно привремено оставио по страни, изгледа да су већ почеле припреме за могућу нову интервенцију немачког дипломате. Као својеврсно упозорење Шмиту, из бошњачких и хрватских странака већ неколико дана долазе грубе поруке, које се у јавности тумаче као платформа за евентуалне преговоре, али и као порука Канцеларији високог представника (ОХР) која показује шта од њега очекују у случају наметања измена закона и Устава Федерације БиХ.

Хрватски народни сабор (ХНС), већ у првим реакцијама на „Шмитово узмицање пред ратнохушкачким притиском”, саопштио је да он треба да наметне измене које ће „спречити распад БиХ”.

Председник ХДЗ-а 1990. Илија Цвитановић цени да је „време да се размисли о радикалнијим потезима”, јер сматра бесмисленим преговарање с онима којима је циљ да се не договоре и који под изговором неке грађанске државе „праве државу једног народа”. Амбасада САД у БиХ оценила је као „лицемерне” изјаве Драгана Човића, председника ХДЗ БиХ, као и поруке ХНС-а у којима су друге страначке лидере оптужили за запаљиву реторику, а истовремено сами позвали на институционалну и територијалну реорганизацију БиХ. Амбасада САД понавља опредељеност за БиХ као једну земљу с два ентитета, три конститутивна народа и осталима, те одбацује било какве нове територијалне поделе БиХ. Подсећају да је Шмит дао странкама шест недеља да се укључе у дијалог ради решавања питања у вези с функционалношћу и успостављањем власти.

Песимизам у могући договор уноси Бакир Изетбеговић, који сматра како лидери политичких странака неће моћи да постигну договор о изменама Изборног закона пре избора, па износи уверење да ће Шмит поново интервенисати. И он, као лидер највеће бошњачке странке (СДА), износи план, то јест најављује додатни притисак на супервизора. Као стратегију је најавио притисак попут већ одржаних протеста пред ОХР-ом у Сарајеву с циљем спречавања промена које би ишле у сусрет захтевима хрватских странака. „Можемо јасно да формулишемо границе, јер ће Шмит вероватно нешто наметнути”, истакао је Изетбеговић.

Он се и овим поводом уплео у осетљива идентитетска питања, узевши авнојевске границе као лимитирајуће за етничку припадност, па је за сарајевски „Фактор” рекао да „Хрватска није матица Хрвата из БиХ”, што је образложио тезом да у тој земљи живи милион Хрвата пореклом из БиХ, док у БиХ живи око хиљаду Хрвата пореклом из Хрватске.

Хрватски народни сабор је, пак, на проширеној седници изразио снажно незадовољство Шмитовим решењима, којима се „нелегитимном саставу Централне изборне комисије БиХ дају изузетно велика овлашћења”, те подсећа како коришћење бонских овлашћења одудара од демократске традиције. Позива да се хитно размотри пребацивање ОХР-а из Сарајева у Брисел „како би се заштитиле сигурност и независност високог представника, а он ослободио политичких утицаја”.


Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan lala
" O... turci ne gazite Shmitovog oranja ".
Dobrivoje
Ovog lika treba potpuno ignorisati, jer je ovo "odlaganje" samo u funkciji pritiska koji on, iako je i onako nelegitiman u toj kancelariji OHR, koristi da se ipak nametne kao faktor u BiH. Ignorisanjem svake njegove reci i akcije se on postavlja na svoje mesto.
Space
Interesantno. Kad se Srbi bune onda oni hoce da rasture BiH a kad se ono malo Hrvata buni, kao podrska reaguje Kristijan Smit.
Божидар Анђелковић
Имају данас Хрвати и других брига. Из Уреда председника Милановића упућена је наредба Главном стожеру ХВ да се сравни терен на који је требало да (први пут!) буде постављен црвени тепих за свечани дочек високих гостију на книнској тврђави. Војници су данас почели да постављају ОСБ плоче, али је међу њима било изузетно лоших коментара јер су морали да раде по великој врућини. Неко је то пријавио кабинету председника па је стигло наређење да се радови зауставе и да се већ постављене табле уклоне!
Перагеније
Американци седе на више од две столице. Хоће истовремено "грађанскуБиХ", али и два ентитета, а и три конститутивна народа, док све раде на рушењу дејтонског споразума. Ово подсећа на њихове хорор филмове са особама са много личности у себи. Тренутно и немају врмена - чекају да их Пелоси извести колико је Кини требало сати да покрене и колику војску.
Bokili
Jedno je ono sto govore a drugo ono sto zele. Ne zele dva entiteta vec samo jedan, muslimanski. Konstituivni narodi im idu u prilog jer se tu lako moze primeniti ona stara, zavadi pa vladaj. Interes im je da na Balkanu imaju vise potencijalnih zarista koje mogu da aktiviraju kad im se prohte.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.