Нова фасада до краја године

Фасада зграде ревитализује се у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе града Београда, с обзиром на то да је реч о згради која је део културно-историјске баштине

Као пауковом мрежом, мајстори густим сплетом скела обавијају здање БИГЗ-а у Булевару војводе Мишића. Када буде исткана, са те челичне конструкције радници ће обнављати фасаду, први пут од када је објекат архитекте Драгише Брашована саграђен пре осам деценија. Реконструкција спољног омотача зграде биће окончана до краја године, обнова БИГЗ-а започета 2021. требало би да буде завршена, а вишеспратница спремна за усељавање закупаца на пролеће следеће године, уверавају у компанији „Марера пропертиз”. Она је фебруара прошле године од тадашњег већинског власника БИГЗ-а Петра Матића, једног од највећих играча на београдском тржишту некретнина, купила здање од 40.000 квадратних метара прекопута „Београда на води”.

У том послу „Марерин” партнер је „Александар градња”, тако да обе компаније у заједничкој фирми која је пазарила Брашованово здање поседују по 50 одсто власништва.

– Фасаду зграде ревитализујемо у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе града Београда, с обзиром на то да је реч о згради која је део културно-историјске баштине. Реконструкција фасаде подразумева промену комплетне столарије како би звучна изолација објекта била боља, уградњу нових прозора са троструким стаклом који ће побољшати термоизолацију, као и увођење новог система за грејање и хлађење. На објекту ће бити постављена линијска спољашња расвета да би се нагласиле контуре зграде – наводе у „Марери”.

У унутрашњости некада највеће штампарије на Балкану одавно више не мирише штампарска боја, а прошле године, променом власника, и уметници који су годинама били подстанари у здању поред Мостарске петље морали су да се иселе. Уселили су се мајстори који су рашчистили објекат. Са сваког спрата однето је више од 800 кубних метара шута, наводе у „Марери” и додају да је ИМС испитао стабилност зграде.

– У унутрашњости објекта завршен је највећи део посла, следи уређење ентеријера да би објекат постао мултифункционални пословни центар А класе. Велико је интересовање закупаца, већ сада смо издали 60 одсто простора, иако нисмо активно кренули у фазу предзакупа која обично наступа шест месеци пре пуштања зграде у функцију. Реч је углавном о великим компанијама. БИГЗ ће имати и два ресторана, од којих ће један бити на крову зграде, одакле се пружа прелеп поглед на град – истичу у „Марери” и додају да ће у реконструкцију уложити 20 милиона евра.

Зграда БИГЗ-а, антологијско дело српске модерне архитектуре, засигурно је највећи архитектонски бисер у „Марериној” личној карти. Ова компанија у јавности је постала позната девет година после оснивања. Те 2018. биро „Реморкер аркитектс” који потписује све пројекте „Марериних” реконструкција добио је Награду града Београда за архитектуру за обнову бивше зграде „Трудбеника” у Булевару краља Александра 79.

До тада је „Марера” на себе укњижила и објекат у Булевару краља Александра 28, а у Ресавској су преуредили некадашњу зграду „Југохемије”. Купили су и зграду бивше фабрике „Беко” и обликовали је у „Калемегдан бизнис центар”. Пре две године завршили су преуређење објекта у Македонској улици 44, а ове и део „Београђанке”, коју су претворили у модерне канцеларије за издавање. То је њихов стандардни начин пословања – куповина и обнова старих здања док не буду спремна да приме закупце савременог пословног простора.

Крајњи власник „Марере пропертиз” је, према подацима Агенције за привредне регистре, Владимир Зубрилин, руски бизнисмен који поседује и пасош Малте, споменут у афери „Панамски документи” о изношењу новца у офшор зоне. Зубрилин је власник и компаније „Марера рил естејт партнерс” која је основана децембра 2020. да би се после вишегодишњих преговора са власницима БИГЗ-а коначно почетком прошле године домогла тог здања у Булевару војводе Мишића.

Дух европске модерне архитектуре

Нова зграда Државне штампарије, као једне од најстаријих државних институција у Кнежевини Србији, основане још 1831. године, саграђена је између 1936. и 1940. године на простору комплекса урбане, индустријске и саобраћајне зоне код „Мостара”. Архитекта Драгиша Брашован је на овом здању први пут у београдској архитектури применио армиранобетонски скелетни систем конструкције, наводи градски Завод за заштиту споменика културе. Овим изузетним остварењем у време свог стваралачког врхунца Брашован се, више него било којим делом до тада, приближио духу европске модерне архитектуре. За споменик културе БИГЗ је проглашен 1992. године.