Космет важан, али не по цену стандарда

Два резултата најновијег истраживања јавног мњења које је спровео Центар за слободне изборе и демократију – да 41 одсто грађана Србије сматра да је решење Косова и Метохије најважније спољнополитичко питање, важније и од придруживања Европској унији и да би само 10 процената грађана било спремно на неку врсту оружаног сукоба због Космета – само су на први поглед у супротности. Грађани заправо желе политичко решење будућег статуса КиМ, али поучени искуством нису спремни да због тога иду у нови рат. Не би били вољни ни да због Косова пристану на евентуални пад животног стандарда нити на нову изолацију.

Поводом истраживања које је показало да опада број грађана који би се одрекли ЕУ због Косова, јер је, према претходном Цесидовом истраживању, број оних који би се одрекли ЕУ због Косова у јулу износио 47 одсто, социолог Милан Николић, директор Центра за истраживање алтернатива, каже да је тешко говорити о тренду, на основу овакве разлике у кратком року и да је за закључак о томе потребна анализа више упоредних истраживања јавног мњења. Овакав налаз, према којем је људима више стало до Косова него до ЕУ, он "чита", пре свега, у светлу чињенице да се "та тема одржава врућом и да се приближава неко разјашњење". Јасно је значи да заинтересованост за проблем покрајине расте.

С друге стране, пре него што је тема била подгрејана, ми смо добијали, наводи он, налаз према којем је Косово отприлике на четвртом месту по заинтересованости грађана. На првим местима су били економски раст, запошљавање, борба против корупције и криминала.

– Могуће је да ће Косово сада да се пење на тој листи – каже он наглашавајући да ће на првом месту увек бити нешто што је у вези са животним стандардом.

Прошле године, агенција "Стратеџик маркетинг", заједно са косовским институтом за политичка истраживања и развој, а за потребе америчке агенције за развој (УСАИД), дошла је до резултата који "указују на извесну флексибилност јавног мњења српских група по питању статуса".

Према резултатима тог истраживања, може се закључити да су исход статуса који прижељкују Албанци са Косова више вољни да прихвате Срби из Србије, него Срби који живе у покрајини и интерно расељени Срби са Косова.

Николић сматра да разлог што је грађанима придруживање ЕУ мање битно од косовског питања јесте тај што, после САД "које гурају независност Косова" долазе главне земље ЕУ. Уз то, ЕУ се, како тврди, није потрудила да себе учини довољно видљивом нити довољно пријатељском (јер кад њени представници долазе овде редовно се разговара о сарадњи са Хагом). Штавише, "остала је у маниру да Срби боље реагују на батину него на банану".

Јелица Минић из Европског покрета Србије, такође, наглашава да је у току кампања за Косово. На основу добијених резултата у овом истраживању, она закључује да је кампања била успешна. Она, такође, подсећа да је приликом неких ранијих истраживања, мањи број грађана уопште размишљао о Косову. Слично је било и са ЕУ: –У време када су постојали таласи знатно ширег информисања о ЕУ, онда су грађани добијали више информација и одмах показивали веће интересовање за Европу.

А да ли су Албанци спремни да прогласе независност чак и по цену уласка у ЕУ и колико би они били спремни да због независности заиста ратују?

Љуан Шлаку, извршни директор Фонда за отворено друштво на Косову, каже да не зна да је неко истраживање које би пружило одговор на такво питање уопште рађено на Косову. – Међутим, знам да би предност независности у односу на ЕУ сигурно дало више од 90 одсто грађана – каже он.

Шлаку, иначе, наводи да је једно претходно истраживање показало да је 94,5 одсто Албанца за европску интеграцију.

Директор Фонда за отворено друштво није видео ни анкету која би сведочила о (не)спремности Албанаца да ратују за самостално Косово. Не мисли, међутим, да би ту постојало неко доминантно мишљење, јер "чак ни у политичком језику тврђих група нисам видео да су они махали таквом могућношћу".

А према Цесидовим истраживањима опада број грађана спремних да ратују за Косово: у јуну је 12 процената било спремно за оружану одбрану, а данас их је десет одсто.

Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука, закључује на основу таквог налаза да грађани желе "неко релативно часно и коректно решење, које чува образ Србији". Они су, према његовом мишљењу, свесни да Србија нема капацитета, и да нам Косово поклоне, да га економски и безбедносно држи.

– Грађани нису спремни, после оног што смо прошли, да плаћају неку велику цену. Мали је проценат оних који би поново пристали на пад стандарда и на ванредно стање, што говори о томе да постоји висока доза реализма у вези са тим проблемом, који је историјски и политички и реално врло присутан и доминантан – сматра Стојиљковић.

На наше питање да ли би Косово грађанима и даље било важније, уколико би морали да пристану на изолацију и пад стандарда, он каже: – Грађани Србије сматрају да је Косово важно, али су спремни само на политичко решење. Нису спремни на било какво "завртање руке", тренирање строгоће и систем претњи.

Ипак, Милан Николић сматра да десет одсто спремних на оружани сукоб због Косова "није мало". Од пет и по милиона одраслих грађана, 550.000 је на то спремно. Ипак, он истиче да, после свих ратова на овим просторима, људи нису више тако склони олаким ратним авантурама.

Десет процената грађана спремних на оружани сукоб због Косова Јелица Минић види као "забрињавајуће велики број људи". Али, у поређењу са неким ранијим годинама то и није тако велики проценат.