Живот села у слици и кадру

Панчево ‒ У јужнобанатској Омољици 52. пут биће одржани Међународни фестивал аматерског филма и 50. Међународни салон уметничке фотографије „Жисел 2022”. Фестивал респектабилне традиције, и ове године од данас до 7. августа, окупља ауторе из земље и региона, уз низ изложби, сусрета и пригодан пратећи програм, али ће у фокусу бити аутори најуспешнијих филмова и фотографија.

Одговарајући на задату тему, ове године је на конкурс пристигло 18 аматерских филмских остварења, а ауторску награду, Гран при фестивала и Специјалну награду за најбољу режију освојио је Александар Станић из Панчева за рад „Пупин и ја”, док је прва награда, Плакета „Златни сунцокрет” припала групи аутора Рашка за филм „Глас природе”. Најбољи сценарио за филм „Ако традиција нестане” потписује Доловац Бојан Војнов, за најбољу камеру награђен је Божидар Кунстељ из Словеније, а за монтажу Симона Јегоровић, Урош Бербовић и Анастасија Петровић у филму „Птица” и за најбољи звук Ангел Петковски из Вирова, (С. Македонија). Награда за анимирани филм „Благоје ‒ Буца Лупа”, додељена је групи аутора ШАФ из Врања, док је Етнографски музеј у Београду, Димету Телевском из Битоља (С. Македонија) за филм „Водици во село” доделио Плакету за најбољи филм на тему традиционални живот села, а у категорији најбољи антрополошки приступ животу на селу, групи аутора „Рашка” за филм „Глас природе”.

За Салон уметничке фотографије приспело је 409 радова 112 аутора, а за излагање место је изборило 109 фото радова 79 аутора. Прву награду и Плакету „Златни сунцокрет” освојио је Драган Лапчевић из Београда за колекцију „Суочавање”, „Нека иде као вода” и „Повратак са посла”. Другопласирана је дело Здравка Симијоновића из Банатског Брестовца, а „Бронзани сунцокрет” припао је раду Јарослава Кралика из Ковачице. Најбољу појединачну фотографију, „Гламочко поље”, направио је Владимир Тадић из Челинца (БиХ), друга награда је отишла у руке Биљани Латиновић из Прњавора (БиХ) за фотографију „Иза жице”, а трећа Драгославу Мирковићу из Београда, за „His Home 3”.

Као адреса на којој се радо излажу фотографије из читаве регије, а посебно простора који се са носталгијом назива екс-Ју, „Жисел” представља и годишњу продукцију књига о фотографији и фотомонографија у Србији и шире, својеврсну смотру посвећену издаваштву у области теорије и примењене фотографије.

Када су га 1971. године покренули мештани, Фестивал „Жисел” је био новина, па и енигма у имену, скривајући формулу конкурсног задатка ‒ живот села. У тада општини, а данас селу, одржана је прва смотра аматерског филма, две године касније званични програм проширује и Салон фотографије, а у читавој СФРЈ, Омољица долази на глас као најпознатије „културно село” међу филмаџијама аматерима, фотографима од заната и готово да није било ниједног од њих да своје радове није дао на увид жирирању и публици. Фестивал је до данас остао жишка од које настају нови и другачији, новом времену прилагођени радови и догађаји, а овде не одустају ни од изворног наума да се његовом популаризацијом увек изнова покрећу млади аутори да слажу сличице чија тема је живот на селу.