Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пра­ва бит­ка с комарцима тек пред­сто­ји

Све је ве­ћа рас­про­стра­ње­ност и број­ност ин­се­ка­та ко­ји пре­но­се за­ра­зне бо­ле­сти, па је нео­п­хо­дан мул­ти­сек­тор­ски про­грам њи­хо­вог пра­ће­ња
Прoф. Пе­трић у екс­перт­ској ми­си­ји на Ки­пру пре ме­сец да­на (Фо­то при­ват­на ар­хи­ва)

По­да­так да са­мо у две од 17 оп­шти­на на­шег глав­ног и нај­мно­го­људ­ни­јег гра­да не­ма ко­ма­ра­ца ко­ји мо­гу да за­ра­зе чо­ве­ка ви­ру­сом за­пад­ног Ни­ла по­твр­ђу­је све че­шће из­го­во­ре­ну ре­че­ни­цу у овом де­лу го­ди­не: „Од до­сад­них кр­во­пи­ја је­два да мо­же­мо да жи­ви­мо.” А пра­ва бит­ка с ко­мар­ци­ма у Ср­би­ји тек нам пред­сто­ји и што се ти­че од­бра­не од по­ја­ча­ног ни­воа уз­не­ми­ра­ва­ња, али и озбиљ­них бо­ле­сти ко­је они пре­но­се, упо­зо­ра­ва на­уч­ник ко­ји нај­у­пор­ни­је пра­ти њи­хо­ва кре­та­ња и ши­ре­ња у зе­мљи проф. др Ду­шан Пе­трић с По­љо­при­вред­ног фа­кул­те­та у Но­вом Са­ду. Он је исто­вре­ме­но и шеф Ла­бо­ра­то­ри­је за ме­ди­цин­ску и ве­те­ри­нар­ску ен­то­мо­ло­ги­ју, ре­фе­рент­не за ју­го­и­сточ­ну Евро­пу, во­ди ис­тра­жи­ва­ња ко­ја се од­но­се на еко­ло­ги­ју, по­на­ша­ње, ме­то­де пра­ће­ња и су­зби­ја­ња не­ко­ли­ко гру­па ин­се­ка­та, ме­ђу ко­ји­ма су и ко­мар­ци. На­ве­де­ну тврд­њу пот­кре­пљу­је и чи­ње­ни­цом да од 1985. го­ди­не, од ка­да у Вој­во­ди­ни пра­те јед­ну вр­сту ко­ма­ра­ца ко­ја мо­же да пре­не­се ма­ла­ри­ју, на­жа­лост, бе­ле­же стал­ни по­раст ње­не рас­про­стра­ње­но­сти и број­но­сти, а ре­ги­стро­ва­ли су и две но­ве ин­ва­зив­не вр­сте. Уз то, кли­ма се ме­ња, а са њом и кре­та­ње по­ме­ну­тих кр­во­пи­ја. Ка­ко би над­ле­жни пра­во­вре­ме­но и ва­ља­но ре­а­го­ва­ли у но­во­на­ста­лим ста­њи­ма, Ср­би­ји је, ис­ти­че про­фе­сор Пе­трић, пре­ко по­тре­бан мул­ти­сек­тор­ски про­грам за пра­ће­ње и над­зор ко­ма­ра­ца, као и бо­ле­сти ко­је они пре­но­се.

Ми­ни­стар­ство здра­вља, у са­рад­њи с Упра­вом за ве­те­ри­ну, Ми­ни­стар­ством др­жав­не упра­ве и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и по­кра­јин­ским Се­кре­та­ри­ја­том за ур­ба­ни­зам и за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не, има над­ле­жно­сти да по­кре­не ства­ра­ње та­квог про­гра­ма, ко­ји би об­у­хва­тио струч­ња­ке из ен­то­мо­ло­ги­је, ме­ди­ци­не, ве­те­ри­не, ме­те­о­ро­ло­ги­је. Про­грам је пред­ви­ђен пред­ло­зи­ма за из­ме­ну за­ко­на ко­ји су из­не­ти у На­ци­о­нал­ном пла­ну адап­та­ци­је на кли­мат­ске про­ме­не. А уко­ли­ко га не до­би­је­мо у на­ред­них не­ко­ли­ко го­ди­на, број окру­га с ви­со­ким ри­зи­ком за по­ја­ву и пре­но­ше­ње гро­зни­це за­пад­ног Ни­ла, ден­ге, чи­кун­гу­ње, ма­ла­ри­је и ср­ча­них цр­ва па­са до кра­ја сто­ле­ћа по­ве­ћа­ће се са је­дан на 23. Проф. Пе­трић ис­ти­че нај­че­шћу за­блу­ду ко­ја се чу­је у јав­но­сти да је азиј­ски ти­гра­сти ко­ма­рац, ког су код нас пр­ви пут ре­ги­стро­ва­ли 2009. на гра­нич­ном пре­ла­зу Ба­тров­ци, пре­но­си­лац ви­ру­са за­пад­ног Ни­ла јер жи­ви у град­ским сре­ди­на­ма и нај­че­шће се хра­ни на чо­ве­ку.

– То ни­је тач­но, ти­гра­сти ко­мар­ци не мо­гу да пре­не­су ви­рус за­пад­ног Ни­ла са чо­ве­ка на чо­ве­ка. Пре­но­си­о­ци ви­ру­са за­пад­ног Ни­ла су у Ср­би­ји при­сут­ни не­ко­ли­ко де­се­ти­на ми­ли­о­на го­ди­на, а то су, у ства­ри, до­ма­ћи, кућ­ни, ко­мар­ци. Они су нас бо­ли са­мо но­ћу у со­ба­ма, а са по­ра­стом сред­ње го­ди­шње тем­пе­ра­ту­ре про­ме­ни­ли су по­на­ша­ње и бо­ду и око ку­ћа, у ба­шта­ма ре­сто­ра­на и бли­зу дру­гих обје­ка­та око ко­јих се раз­ви­ја­ју лар­ве. Пр­ва по­ја­ва овог и срод­них ви­ру­са за­бе­ле­же­на је у Вој­во­ди­ни 1972. го­ди­не, ка­да су има­ли про­ку­же­них пет од­сто ста­нов­ни­штва. Па­жњу су нам при­ву­кле епи­де­ми­је у Бу­ку­ре­шту, кра­јем 20. ве­ка, па смо ми ен­то­мо­ло­зи, с гру­пом ме­те­о­ро­ло­га с на­шег фа­кул­те­та, по­кре­ну­ли ис­тра­жи­ва­ња ри­зи­ка за по­ја­ву ви­ру­са за­пад­ног Ни­ла у овом под­не­бљу. Упо­ре­ђи­ва­ли смо кли­му у нај­у­гро­же­ни­јим под­руч­ји­ма, у око­ли­ни Бу­ку­ре­шта и у до­ли­ни Ка­ли­фор­ни­је, са оном у Вој­во­ди­ни и за­кљу­чи­ли да има до­ста слич­но­сти и да је на­ша зе­мља угро­же­на ри­зи­ком од по­нов­не по­ја­ве по­ме­ну­те епи­де­ми­је. На осно­ву то­га на­пи­са­ли смо про­је­кат за при­пре­му Ср­би­је за ви­рус за­пад­ног Ни­ла, а при­хва­ти­ло га је Ми­ни­стар­ство за на­у­ку и тех­но­ло­ги­ју и фи­нан­си­ра­ло од 2005. го­ди­не – от­кри­ва проф. Пе­трић.

У про­је­кат су би­ли укљу­че­ни Ме­ди­цин­ски фа­кул­тет и Ин­сти­тут за јав­но здра­вље Вој­во­ди­не и На­уч­ни ин­сти­тут за ве­те­ри­нар­ство „Но­ви Сад”. За­јед­нич­ким ис­тра­жи­ва­њи­ма до 2009. ус­по­ста­ви­ли су де­тек­ци­ју и пра­ће­ње ко­ма­ра­ца и за­ра­зе на жи­во­ти­ња­ма и љу­ди­ма, а 2010. пр­ви пут код нас су уста­но­ви­ли и до­ка­за­ли при­су­ство ви­ру­са за­пад­ног Ни­ла у кућ­ним ко­мар­ци­ма. Ис­тра­жи­ва­њи­ма су утвр­ди­ли да део по­пу­ла­ци­је кућ­них ко­мар­ца жи­ви са­мо у при­ро­ди и пре­но­си ви­рус за­пад­ног Ни­ла из­ме­ђу пти­ца, дру­ги део исте вр­сте жи­ви с љу­ди­ма и жен­ке се углав­ном хра­не кр­вљу чо­ве­ка и дру­гих си­са­ра, а жен­ке тек тре­ћег „хи­брид­ног” де­ла кућ­них ко­ма­ра­ца се хра­не и кр­вљу пти­ца и кр­вљу си­са­ра и је­ди­но оне пре­но­се ви­рус с пти­ца на чо­ве­ка.

Про­фе­сор ис­ти­че да је у Ср­би­ји до­бро раз­ви­јен про­грам ен­то­мо­ло­шког и ве­те­ри­нар­ског над­зо­ра ко­ји фи­нан­си­ра Упра­ва за ве­те­ри­ну Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де, ко­ме су нај­бо­ље оце­не да­ли Европ­ски цен­тар за спре­ча­ва­ње и кон­тро­лу бо­ле­сти и Свет­ска здрав­стве­на ор­га­ни­за­ци­ја.

– Ме­ђу­тим, тај над­зор би, по­ред пра­ће­ња, тре­ба­ло да под­ра­зу­ме­ва и ре­а­го­ва­ње на утвр­ђен ри­зик, од­но­сно да ин­фор­ми­ше и усме­ра­ва су­зби­ја­ње ко­ма­ра­ца ко­ји пре­но­се бо­лест. Код нас тај ва­жан сег­мент, ре­а­го­ва­ња на по­ја­ву ри­зи­ка, из­о­ста­је јер не­ма­мо на­ци­о­нал­не, по­кра­јин­ске, ло­кал­не пла­но­ве по­сту­па­ња код по­ја­ва тран­сми­сив­них, од­но­сно ин­сек­ти­ма пре­но­си­вих бо­ле­сти. То тре­ба хит­но ис­пра­ви­ти – упо­зо­ра­ва проф. Пе­трић.

За­ра­же­не кр­во­пи­је су­зби­ја­ју у по­гре­шно вре­ме

За­пра­ши­ва­ње од­ра­слих је­дин­ки не сме би­ти је­ди­на ме­ра су­зби­ја­ња јер лар­ве оста­ју, ка­же проф. Ду­шан Пе­трић.

– По­ре­ђе­њем око 150 трет­ма­на су­зби­ја­ња ко­ма­ра­ца из ва­зду­ха, уста­но­ви­ли смо да се у 50 од­сто тих слу­ча­је­ва већ на­кон јед­ног да­на по­но­во по­ве­ћао број кућ­них ко­ма­ра­ца. Сем што су се лар­ве из­ле­гле, раз­лог је и то што се трет­ма­ни су­зби­ја­ња ра­де пред­ве­че, што ни­је ефи­ка­сно, јер је кућ­ни ко­ма­рац нај­ак­тив­ни­ји но­ћу, па га тре­ба та­да су­зби­ја­ти – на­по­ми­ње Пе­трић.

Ре­ги­стро­ван смрт­ни ис­ход ко­ји се мо­же до­ве­сти у ве­зу са гро­зни­цом За­пад­ног Ни­ла

У на­шој зе­мљи до ју­че су ре­ги­стро­ва­на 23 по­твр­ђе­на слу­ча­ја обо­ле­ва­ња од гро­зни­це За­пад­ног Ни­ла у ху­ма­ној по­пу­ла­ци­ји.

Ка­ко је ју­че са­оп­ште­но из Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље „Др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­тут” обо­ље­ња су при­ја­вље­на са те­ри­то­ри­ја Сред­њо­ба­нат­ског (че­ти­ри), Ју­жно­ба­нат­ског (пет) Ју­жно­бач­ког (три) и Срем­ског (је­дан) окру­га, као и са те­ри­то­ри­је гра­да Бе­о­гра­да (10). Смрт­ни ис­ход ко­ји се мо­же до­ве­сти у ве­зу са тим обо­ље­њем ре­ги­стро­ван је у Сред­њо­ба­нат­ском окру­гу, на­во­ди се у са­оп­ште­њу „Ба­ту­та”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Kad padne sneg komarci će biti pobeđeni .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.