Пра­ва бит­ка с комарцима тек пред­сто­ји

По­да­так да са­мо у две од 17 оп­шти­на на­шег глав­ног и нај­мно­го­људ­ни­јег гра­да не­ма ко­ма­ра­ца ко­ји мо­гу да за­ра­зе чо­ве­ка ви­ру­сом за­пад­ног Ни­ла по­твр­ђу­је све че­шће из­го­во­ре­ну ре­че­ни­цу у овом де­лу го­ди­не: „Од до­сад­них кр­во­пи­ја је­два да мо­же­мо да жи­ви­мо.” А пра­ва бит­ка с ко­мар­ци­ма у Ср­би­ји тек нам пред­сто­ји и што се ти­че од­бра­не од по­ја­ча­ног ни­воа уз­не­ми­ра­ва­ња, али и озбиљ­них бо­ле­сти ко­је они пре­но­се, упо­зо­ра­ва на­уч­ник ко­ји нај­у­пор­ни­је пра­ти њи­хо­ва кре­та­ња и ши­ре­ња у зе­мљи проф. др Ду­шан Пе­трић с По­љо­при­вред­ног фа­кул­те­та у Но­вом Са­ду. Он је исто­вре­ме­но и шеф Ла­бо­ра­то­ри­је за ме­ди­цин­ску и ве­те­ри­нар­ску ен­то­мо­ло­ги­ју, ре­фе­рент­не за ју­го­и­сточ­ну Евро­пу, во­ди ис­тра­жи­ва­ња ко­ја се од­но­се на еко­ло­ги­ју, по­на­ша­ње, ме­то­де пра­ће­ња и су­зби­ја­ња не­ко­ли­ко гру­па ин­се­ка­та, ме­ђу ко­ји­ма су и ко­мар­ци. На­ве­де­ну тврд­њу пот­кре­пљу­је и чи­ње­ни­цом да од 1985. го­ди­не, од ка­да у Вој­во­ди­ни пра­те јед­ну вр­сту ко­ма­ра­ца ко­ја мо­же да пре­не­се ма­ла­ри­ју, на­жа­лост, бе­ле­же стал­ни по­раст ње­не рас­про­стра­ње­но­сти и број­но­сти, а ре­ги­стро­ва­ли су и две но­ве ин­ва­зив­не вр­сте. Уз то, кли­ма се ме­ња, а са њом и кре­та­ње по­ме­ну­тих кр­во­пи­ја. Ка­ко би над­ле­жни пра­во­вре­ме­но и ва­ља­но ре­а­го­ва­ли у но­во­на­ста­лим ста­њи­ма, Ср­би­ји је, ис­ти­че про­фе­сор Пе­трић, пре­ко по­тре­бан мул­ти­сек­тор­ски про­грам за пра­ће­ње и над­зор ко­ма­ра­ца, као и бо­ле­сти ко­је они пре­но­се.

Ми­ни­стар­ство здра­вља, у са­рад­њи с Упра­вом за ве­те­ри­ну, Ми­ни­стар­ством др­жав­не упра­ве и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и по­кра­јин­ским Се­кре­та­ри­ја­том за ур­ба­ни­зам и за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не, има над­ле­жно­сти да по­кре­не ства­ра­ње та­квог про­гра­ма, ко­ји би об­у­хва­тио струч­ња­ке из ен­то­мо­ло­ги­је, ме­ди­ци­не, ве­те­ри­не, ме­те­о­ро­ло­ги­је. Про­грам је пред­ви­ђен пред­ло­зи­ма за из­ме­ну за­ко­на ко­ји су из­не­ти у На­ци­о­нал­ном пла­ну адап­та­ци­је на кли­мат­ске про­ме­не. А уко­ли­ко га не до­би­је­мо у на­ред­них не­ко­ли­ко го­ди­на, број окру­га с ви­со­ким ри­зи­ком за по­ја­ву и пре­но­ше­ње гро­зни­це за­пад­ног Ни­ла, ден­ге, чи­кун­гу­ње, ма­ла­ри­је и ср­ча­них цр­ва па­са до кра­ја сто­ле­ћа по­ве­ћа­ће се са је­дан на 23. Проф. Пе­трић ис­ти­че нај­че­шћу за­блу­ду ко­ја се чу­је у јав­но­сти да је азиј­ски ти­гра­сти ко­ма­рац, ког су код нас пр­ви пут ре­ги­стро­ва­ли 2009. на гра­нич­ном пре­ла­зу Ба­тров­ци, пре­но­си­лац ви­ру­са за­пад­ног Ни­ла јер жи­ви у град­ским сре­ди­на­ма и нај­че­шће се хра­ни на чо­ве­ку.

– То ни­је тач­но, ти­гра­сти ко­мар­ци не мо­гу да пре­не­су ви­рус за­пад­ног Ни­ла са чо­ве­ка на чо­ве­ка. Пре­но­си­о­ци ви­ру­са за­пад­ног Ни­ла су у Ср­би­ји при­сут­ни не­ко­ли­ко де­се­ти­на ми­ли­о­на го­ди­на, а то су, у ства­ри, до­ма­ћи, кућ­ни, ко­мар­ци. Они су нас бо­ли са­мо но­ћу у со­ба­ма, а са по­ра­стом сред­ње го­ди­шње тем­пе­ра­ту­ре про­ме­ни­ли су по­на­ша­ње и бо­ду и око ку­ћа, у ба­шта­ма ре­сто­ра­на и бли­зу дру­гих обје­ка­та око ко­јих се раз­ви­ја­ју лар­ве. Пр­ва по­ја­ва овог и срод­них ви­ру­са за­бе­ле­же­на је у Вој­во­ди­ни 1972. го­ди­не, ка­да су има­ли про­ку­же­них пет од­сто ста­нов­ни­штва. Па­жњу су нам при­ву­кле епи­де­ми­је у Бу­ку­ре­шту, кра­јем 20. ве­ка, па смо ми ен­то­мо­ло­зи, с гру­пом ме­те­о­ро­ло­га с на­шег фа­кул­те­та, по­кре­ну­ли ис­тра­жи­ва­ња ри­зи­ка за по­ја­ву ви­ру­са за­пад­ног Ни­ла у овом под­не­бљу. Упо­ре­ђи­ва­ли смо кли­му у нај­у­гро­же­ни­јим под­руч­ји­ма, у око­ли­ни Бу­ку­ре­шта и у до­ли­ни Ка­ли­фор­ни­је, са оном у Вој­во­ди­ни и за­кљу­чи­ли да има до­ста слич­но­сти и да је на­ша зе­мља угро­же­на ри­зи­ком од по­нов­не по­ја­ве по­ме­ну­те епи­де­ми­је. На осно­ву то­га на­пи­са­ли смо про­је­кат за при­пре­му Ср­би­је за ви­рус за­пад­ног Ни­ла, а при­хва­ти­ло га је Ми­ни­стар­ство за на­у­ку и тех­но­ло­ги­ју и фи­нан­си­ра­ло од 2005. го­ди­не – от­кри­ва проф. Пе­трић.

У про­је­кат су би­ли укљу­че­ни Ме­ди­цин­ски фа­кул­тет и Ин­сти­тут за јав­но здра­вље Вој­во­ди­не и На­уч­ни ин­сти­тут за ве­те­ри­нар­ство „Но­ви Сад”. За­јед­нич­ким ис­тра­жи­ва­њи­ма до 2009. ус­по­ста­ви­ли су де­тек­ци­ју и пра­ће­ње ко­ма­ра­ца и за­ра­зе на жи­во­ти­ња­ма и љу­ди­ма, а 2010. пр­ви пут код нас су уста­но­ви­ли и до­ка­за­ли при­су­ство ви­ру­са за­пад­ног Ни­ла у кућ­ним ко­мар­ци­ма. Ис­тра­жи­ва­њи­ма су утвр­ди­ли да део по­пу­ла­ци­је кућ­них ко­мар­ца жи­ви са­мо у при­ро­ди и пре­но­си ви­рус за­пад­ног Ни­ла из­ме­ђу пти­ца, дру­ги део исте вр­сте жи­ви с љу­ди­ма и жен­ке се углав­ном хра­не кр­вљу чо­ве­ка и дру­гих си­са­ра, а жен­ке тек тре­ћег „хи­брид­ног” де­ла кућ­них ко­ма­ра­ца се хра­не и кр­вљу пти­ца и кр­вљу си­са­ра и је­ди­но оне пре­но­се ви­рус с пти­ца на чо­ве­ка.

Про­фе­сор ис­ти­че да је у Ср­би­ји до­бро раз­ви­јен про­грам ен­то­мо­ло­шког и ве­те­ри­нар­ског над­зо­ра ко­ји фи­нан­си­ра Упра­ва за ве­те­ри­ну Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де, ко­ме су нај­бо­ље оце­не да­ли Европ­ски цен­тар за спре­ча­ва­ње и кон­тро­лу бо­ле­сти и Свет­ска здрав­стве­на ор­га­ни­за­ци­ја.

– Ме­ђу­тим, тај над­зор би, по­ред пра­ће­ња, тре­ба­ло да под­ра­зу­ме­ва и ре­а­го­ва­ње на утвр­ђен ри­зик, од­но­сно да ин­фор­ми­ше и усме­ра­ва су­зби­ја­ње ко­ма­ра­ца ко­ји пре­но­се бо­лест. Код нас тај ва­жан сег­мент, ре­а­го­ва­ња на по­ја­ву ри­зи­ка, из­о­ста­је јер не­ма­мо на­ци­о­нал­не, по­кра­јин­ске, ло­кал­не пла­но­ве по­сту­па­ња код по­ја­ва тран­сми­сив­них, од­но­сно ин­сек­ти­ма пре­но­си­вих бо­ле­сти. То тре­ба хит­но ис­пра­ви­ти – упо­зо­ра­ва проф. Пе­трић.

За­ра­же­не кр­во­пи­је су­зби­ја­ју у по­гре­шно вре­ме

За­пра­ши­ва­ње од­ра­слих је­дин­ки не сме би­ти је­ди­на ме­ра су­зби­ја­ња јер лар­ве оста­ју, ка­же проф. Ду­шан Пе­трић.

– По­ре­ђе­њем око 150 трет­ма­на су­зби­ја­ња ко­ма­ра­ца из ва­зду­ха, уста­но­ви­ли смо да се у 50 од­сто тих слу­ча­је­ва већ на­кон јед­ног да­на по­но­во по­ве­ћао број кућ­них ко­ма­ра­ца. Сем што су се лар­ве из­ле­гле, раз­лог је и то што се трет­ма­ни су­зби­ја­ња ра­де пред­ве­че, што ни­је ефи­ка­сно, јер је кућ­ни ко­ма­рац нај­ак­тив­ни­ји но­ћу, па га тре­ба та­да су­зби­ја­ти – на­по­ми­ње Пе­трић.

Ре­ги­стро­ван смрт­ни ис­ход ко­ји се мо­же до­ве­сти у ве­зу са гро­зни­цом За­пад­ног Ни­ла

У на­шој зе­мљи до ју­че су ре­ги­стро­ва­на 23 по­твр­ђе­на слу­ча­ја обо­ле­ва­ња од гро­зни­це За­пад­ног Ни­ла у ху­ма­ној по­пу­ла­ци­ји.

Ка­ко је ју­че са­оп­ште­но из Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље „Др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­тут” обо­ље­ња су при­ја­вље­на са те­ри­то­ри­ја Сред­њо­ба­нат­ског (че­ти­ри), Ју­жно­ба­нат­ског (пет) Ју­жно­бач­ког (три) и Срем­ског (је­дан) окру­га, као и са те­ри­то­ри­је гра­да Бе­о­гра­да (10). Смрт­ни ис­ход ко­ји се мо­же до­ве­сти у ве­зу са тим обо­ље­њем ре­ги­стро­ван је у Сред­њо­ба­нат­ском окру­гу, на­во­ди се у са­оп­ште­њу „Ба­ту­та”.