Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pra­va bit­ka s komarcima tek pred­sto­ji

Sve je ve­ća ras­pro­stra­nje­nost i broj­nost in­se­ka­ta ko­ji pre­no­se za­ra­zne bo­le­sti, pa je neo­p­ho­dan mul­ti­sek­tor­ski pro­gram nji­ho­vog pra­će­nja
Прoф. Пе­трић у екс­перт­ској ми­си­ји на Ки­пру пре ме­сец да­на (Фо­то при­ват­на ар­хи­ва)

Po­da­tak da sa­mo u dve od 17 op­šti­na na­šeg glav­nog i naj­mno­go­ljud­ni­jeg gra­da ne­ma ko­ma­ra­ca ko­ji mo­gu da za­ra­ze čo­ve­ka vi­ru­som za­pad­nog Ni­la po­tvr­đu­je sve če­šće iz­go­vo­re­nu re­če­ni­cu u ovom de­lu go­di­ne: „Od do­sad­nih kr­vo­pi­ja je­dva da mo­že­mo da ži­vi­mo.” A pra­va bit­ka s ko­mar­ci­ma u Sr­bi­ji tek nam pred­sto­ji i što se ti­če od­bra­ne od po­ja­ča­nog ni­voa uz­ne­mi­ra­va­nja, ali i ozbilj­nih bo­le­sti ko­je oni pre­no­se, upo­zo­ra­va na­uč­nik ko­ji naj­u­por­ni­je pra­ti nji­ho­va kre­ta­nja i ši­re­nja u ze­mlji prof. dr Du­šan Pe­trić s Po­ljo­pri­vred­nog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du. On je isto­vre­me­no i šef La­bo­ra­to­ri­je za me­di­cin­sku i ve­te­ri­nar­sku en­to­mo­lo­gi­ju, re­fe­rent­ne za ju­go­i­stoč­nu Evro­pu, vo­di is­tra­ži­va­nja ko­ja se od­no­se na eko­lo­gi­ju, po­na­ša­nje, me­to­de pra­će­nja i su­zbi­ja­nja ne­ko­li­ko gru­pa in­se­ka­ta, me­đu ko­ji­ma su i ko­mar­ci. Na­ve­de­nu tvrd­nju pot­kre­plju­je i či­nje­ni­com da od 1985. go­di­ne, od ka­da u Voj­vo­di­ni pra­te jed­nu vr­stu ko­ma­ra­ca ko­ja mo­že da pre­ne­se ma­la­ri­ju, na­ža­lost, be­le­že stal­ni po­rast nje­ne ras­pro­stra­nje­no­sti i broj­no­sti, a re­gi­stro­va­li su i dve no­ve in­va­ziv­ne vr­ste. Uz to, kli­ma se me­nja, a sa njom i kre­ta­nje po­me­nu­tih kr­vo­pi­ja. Ka­ko bi nad­le­žni pra­vo­vre­me­no i va­lja­no re­a­go­va­li u no­vo­na­sta­lim sta­nji­ma, Sr­bi­ji je, is­ti­če pro­fe­sor Pe­trić, pre­ko po­tre­ban mul­ti­sek­tor­ski pro­gram za pra­će­nje i nad­zor ko­ma­ra­ca, kao i bo­le­sti ko­je oni pre­no­se.

Mi­ni­star­stvo zdra­vlja, u sa­rad­nji s Upra­vom za ve­te­ri­nu, Mi­ni­star­stvom dr­žav­ne upra­ve i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i po­kra­jin­skim Se­kre­ta­ri­ja­tom za ur­ba­ni­zam i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, ima nad­le­žno­sti da po­kre­ne stva­ra­nje ta­kvog pro­gra­ma, ko­ji bi ob­u­hva­tio struč­nja­ke iz en­to­mo­lo­gi­je, me­di­ci­ne, ve­te­ri­ne, me­te­o­ro­lo­gi­je. Pro­gram je pred­vi­đen pred­lo­zi­ma za iz­me­nu za­ko­na ko­ji su iz­ne­ti u Na­ci­o­nal­nom pla­nu adap­ta­ci­je na kli­mat­ske pro­me­ne. A uko­li­ko ga ne do­bi­je­mo u na­red­nih ne­ko­li­ko go­di­na, broj okru­ga s vi­so­kim ri­zi­kom za po­ja­vu i pre­no­še­nje gro­zni­ce za­pad­nog Ni­la, den­ge, či­kun­gu­nje, ma­la­ri­je i sr­ča­nih cr­va pa­sa do kra­ja sto­le­ća po­ve­ća­će se sa je­dan na 23. Prof. Pe­trić is­ti­če naj­če­šću za­blu­du ko­ja se ču­je u jav­no­sti da je azij­ski ti­gra­sti ko­ma­rac, kog su kod nas pr­vi put re­gi­stro­va­li 2009. na gra­nič­nom pre­la­zu Ba­trov­ci, pre­no­si­lac vi­ru­sa za­pad­nog Ni­la jer ži­vi u grad­skim sre­di­na­ma i naj­če­šće se hra­ni na čo­ve­ku.

– To ni­je tač­no, ti­gra­sti ko­mar­ci ne mo­gu da pre­ne­su vi­rus za­pad­nog Ni­la sa čo­ve­ka na čo­ve­ka. Pre­no­si­o­ci vi­ru­sa za­pad­nog Ni­la su u Sr­bi­ji pri­sut­ni ne­ko­li­ko de­se­ti­na mi­li­o­na go­di­na, a to su, u stva­ri, do­ma­ći, kuć­ni, ko­mar­ci. Oni su nas bo­li sa­mo no­ću u so­ba­ma, a sa po­ra­stom sred­nje go­di­šnje tem­pe­ra­tu­re pro­me­ni­li su po­na­ša­nje i bo­du i oko ku­ća, u ba­šta­ma re­sto­ra­na i bli­zu dru­gih obje­ka­ta oko ko­jih se raz­vi­ja­ju lar­ve. Pr­va po­ja­va ovog i srod­nih vi­ru­sa za­be­le­že­na je u Voj­vo­di­ni 1972. go­di­ne, ka­da su ima­li pro­ku­že­nih pet od­sto sta­nov­ni­štva. Pa­žnju su nam pri­vu­kle epi­de­mi­je u Bu­ku­re­štu, kra­jem 20. ve­ka, pa smo mi en­to­mo­lo­zi, s gru­pom me­te­o­ro­lo­ga s na­šeg fa­kul­te­ta, po­kre­nu­li is­tra­ži­va­nja ri­zi­ka za po­ja­vu vi­ru­sa za­pad­nog Ni­la u ovom pod­ne­blju. Upo­re­đi­va­li smo kli­mu u naj­u­gro­že­ni­jim pod­ruč­ji­ma, u oko­li­ni Bu­ku­re­šta i u do­li­ni Ka­li­for­ni­je, sa onom u Voj­vo­di­ni i za­klju­či­li da ima do­sta slič­no­sti i da je na­ša ze­mlja ugro­že­na ri­zi­kom od po­nov­ne po­ja­ve po­me­nu­te epi­de­mi­je. Na osno­vu to­ga na­pi­sa­li smo pro­je­kat za pri­pre­mu Sr­bi­je za vi­rus za­pad­nog Ni­la, a pri­hva­ti­lo ga je Mi­ni­star­stvo za na­u­ku i teh­no­lo­gi­ju i fi­nan­si­ra­lo od 2005. go­di­ne – ot­kri­va prof. Pe­trić.

U pro­je­kat su bi­li uklju­če­ni Me­di­cin­ski fa­kul­tet i In­sti­tut za jav­no zdra­vlje Voj­vo­di­ne i Na­uč­ni in­sti­tut za ve­te­ri­nar­stvo „No­vi Sad”. Za­jed­nič­kim is­tra­ži­va­nji­ma do 2009. us­po­sta­vi­li su de­tek­ci­ju i pra­će­nje ko­ma­ra­ca i za­ra­ze na ži­vo­ti­nja­ma i lju­di­ma, a 2010. pr­vi put kod nas su usta­no­vi­li i do­ka­za­li pri­su­stvo vi­ru­sa za­pad­nog Ni­la u kuć­nim ko­mar­ci­ma. Is­tra­ži­va­nji­ma su utvr­di­li da deo po­pu­la­ci­je kuć­nih ko­mar­ca ži­vi sa­mo u pri­ro­di i pre­no­si vi­rus za­pad­nog Ni­la iz­me­đu pti­ca, dru­gi deo iste vr­ste ži­vi s lju­di­ma i žen­ke se uglav­nom hra­ne kr­vlju čo­ve­ka i dru­gih si­sa­ra, a žen­ke tek tre­ćeg „hi­brid­nog” de­la kuć­nih ko­ma­ra­ca se hra­ne i kr­vlju pti­ca i kr­vlju si­sa­ra i je­di­no one pre­no­se vi­rus s pti­ca na čo­ve­ka.

Pro­fe­sor is­ti­če da je u Sr­bi­ji do­bro raz­vi­jen pro­gram en­to­mo­lo­škog i ve­te­ri­nar­skog nad­zo­ra ko­ji fi­nan­si­ra Upra­va za ve­te­ri­nu Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, ko­me su naj­bo­lje oce­ne da­li Evrop­ski cen­tar za spre­ča­va­nje i kon­tro­lu bo­le­sti i Svet­ska zdrav­stve­na or­ga­ni­za­ci­ja.

– Me­đu­tim, taj nad­zor bi, po­red pra­će­nja, tre­ba­lo da pod­ra­zu­me­va i re­a­go­va­nje na utvr­đen ri­zik, od­no­sno da in­for­mi­še i usme­ra­va su­zbi­ja­nje ko­ma­ra­ca ko­ji pre­no­se bo­lest. Kod nas taj va­žan seg­ment, re­a­go­va­nja na po­ja­vu ri­zi­ka, iz­o­sta­je jer ne­ma­mo na­ci­o­nal­ne, po­kra­jin­ske, lo­kal­ne pla­no­ve po­stu­pa­nja kod po­ja­va tran­smi­siv­nih, od­no­sno in­sek­ti­ma pre­no­si­vih bo­le­sti. To tre­ba hit­no is­pra­vi­ti – upo­zo­ra­va prof. Pe­trić.

Za­ra­že­ne kr­vo­pi­je su­zbi­ja­ju u po­gre­šno vre­me

Za­pra­ši­va­nje od­ra­slih je­din­ki ne sme bi­ti je­di­na me­ra su­zbi­ja­nja jer lar­ve osta­ju, ka­že prof. Du­šan Pe­trić.

– Po­re­đe­njem oko 150 tret­ma­na su­zbi­ja­nja ko­ma­ra­ca iz va­zdu­ha, usta­no­vi­li smo da se u 50 od­sto tih slu­ča­je­va već na­kon jed­nog da­na po­no­vo po­ve­ćao broj kuć­nih ko­ma­ra­ca. Sem što su se lar­ve iz­le­gle, raz­log je i to što se tret­ma­ni su­zbi­ja­nja ra­de pred­ve­če, što ni­je efi­ka­sno, jer je kuć­ni ko­ma­rac naj­ak­tiv­ni­ji no­ću, pa ga tre­ba ta­da su­zbi­ja­ti – na­po­mi­nje Pe­trić.

Re­gi­stro­van smrt­ni is­hod ko­ji se mo­že do­ve­sti u ve­zu sa gro­zni­com Za­pad­nog Ni­la

U na­šoj ze­mlji do ju­če su re­gi­stro­va­na 23 po­tvr­đe­na slu­ča­ja obo­le­va­nja od gro­zni­ce Za­pad­nog Ni­la u hu­ma­noj po­pu­la­ci­ji.

Ka­ko je ju­če sa­op­šte­no iz In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje „Dr Mi­lan Jo­va­no­vić Ba­tut” obo­lje­nja su pri­ja­vlje­na sa te­ri­to­ri­ja Sred­njo­ba­nat­skog (če­ti­ri), Ju­žno­ba­nat­skog (pet) Ju­žno­bač­kog (tri) i Srem­skog (je­dan) okru­ga, kao i sa te­ri­to­ri­je gra­da Be­o­gra­da (10). Smrt­ni is­hod ko­ji se mo­že do­ve­sti u ve­zu sa tim obo­lje­njem re­gi­stro­van je u Sred­njo­ba­nat­skom okru­gu, na­vo­di se u sa­op­šte­nju „Ba­tu­ta”.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Kad padne sneg komarci će biti pobeđeni .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.