Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Деца зарађују џепарац ширећи компјутерске вирусе

Злонамерни програми који могу да наштете приватности најчешће су упаковани у примамљиве понуде на интернету, у виду искачућих порука и реклама
(Фото Pixabay)

Поред коришћења за аудио и видео позиве или текстуална дописивања, као једну од најпопуларнијих платформи за дружење, млади су открили да друштвену мрежу „Дискорд” могу и да злоупотребе ради личне користи. Унутар поменуте платформе, направили су сервер који окупља више од 1.500 малолетника са заједничким циљем – да осмишљавају вирус који ће узимати податке из туђих уређаја и којима ће они касније манипулисати и помоћу њих зарађивати велике суме новца.

Тимеа Кукла из Центра за несталу и злостављану децу објашњава да је ова група младих добро разрадила посао.

– „Дискорд” функционише по принципу сервера – један сервер окупља особе које спаја исто интересовање. Унутар тог сервера, отварају се различите теме, дискусије, размењују искуства и мишљења. „Дискорд” је одлична платформа за проналажење друштва и управо због тога је изузетно популарна међу младима. Она је сама по себи стабилна и безбедна, али се унутар ње појавио сервер на којем циркулише више од 1.500 малолетника који су одлучили да осмисле овај вирус. Они такве вирусе размењују између себе, дорађују и оспособљавају да прави различите врсте штете – краде лозинке, фотографије и видее, преузима налоге на друштвеним мрежама, узима новац и слично – објашњава Кукла.

Група је, према њеним речима, из дана у дан увећавала своје чланство јер се младима учинило да, осмишљавајући описане вирусе, могу за кратко време да зараде велику своту новца.

– Модус операнди је углавном следећи: прво се пошаље вирус који украде податке, а потом се контактира с особама које су покрадене и уцењују се. Тражи се одређена сума у замену за украдене податке. Питање које се често поставља је због чега деца пристају да раде овако нешто? Она нису свесна да је хаковање кривично дело и да је крађа података из компјутера иста као да су украли новчаник особи у стварном свету. Нека од деце, чак рачунају на то да не могу бити кривично гоњена јер су малолетна – наводи Кукла.

Зато је, наглашава, важно да освестимо децу да уместо њих одговарају њихови родитељи, односно да они преузимају одговорност за кривична дела које почине њихова деца.

– Вируси који могу да наштете нашој приватности најчешће су упаковани у јако примамљиве понуде на интернету, у виду искачућих порука и реклама. Увек саветујем како децу, тако и родитеље да се воде паролом – ако нешто звучи превише добро да би било истинито, онда је вероватно превара. На пример: „Ви сте 1000. посетилац нашег сајта, оставите ваш имејл како бисмо вам послали књигу коју сте освојили.” То је класична хакерска улазница међу ваше податке – објашњава наша саговорница.

Напомиње да појам деце и зараде преко интернета не би требало никада да се нађу у истој реченици. Такође, родитељи треба да едукују децу о важности безбедности лозинке и да им кажу да их никада не деле са другима, чак ни са најбољим пријатељима.

Планирале убиство учитељице преко „Дискорда”

Две девојчице из Аустралије које су у тренутку привођења имале 13 и 14 година, планирале су преко „Дискорда” да убију своју наставницу. План је био да је питају да са њима насамо разговара, а када се осаме, да је ножем од 32 центиметра убоду у пазух, с обзиром на то да се тамо налази артерија која када се пресече, човек искрвари.

– У конкретном случају важна је чињеница да су девојчице планирале убиство преко апликације и да нису биле свесне да остављају дигитални отисак, односно траг. „Једном на интернету, заувек на интернету”, реченица је коју понављамо током сваке едукације. Морамо децу научити да нам употреба псеудонима не гарантује приватност, да упркос његовом коришћењу стојимо иза свега што смо послали или написали на интернету. Ако не стојимо иза тога именом, онда то чинимо нашом ИП адресом, локацијом и другим подацима који остају иза нас у дигиталном свету – објашњава Тимеа Кукла.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Srbin na vezi
Internet širokim masama ugasiti. Samo državne službe da imaju pristup. Na šta će ovo izaći?
Dragan D
Nije kriv internet nego nedostatak moždanih ćelija

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.