Petak, 07.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Deca zarađuju džeparac šireći kompjuterske viruse

Zlonamerni programi koji mogu da naštete privatnosti najčešće su upakovani u primamljive ponude na internetu, u vidu iskačućih poruka i reklama
(Фото Pixabay)

Pored korišćenja za audio i video pozive ili tekstualna dopisivanja, kao jednu od najpopularnijih platformi za druženje, mladi su otkrili da društvenu mrežu „Diskord” mogu i da zloupotrebe radi lične koristi. Unutar pomenute platforme, napravili su server koji okuplja više od 1.500 maloletnika sa zajedničkim ciljem – da osmišljavaju virus koji će uzimati podatke iz tuđih uređaja i kojima će oni kasnije manipulisati i pomoću njih zarađivati velike sume novca.

Timea Kukla iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu objašnjava da je ova grupa mladih dobro razradila posao.

– „Diskord” funkcioniše po principu servera – jedan server okuplja osobe koje spaja isto interesovanje. Unutar tog servera, otvaraju se različite teme, diskusije, razmenjuju iskustva i mišljenja. „Diskord” je odlična platforma za pronalaženje društva i upravo zbog toga je izuzetno popularna među mladima. Ona je sama po sebi stabilna i bezbedna, ali se unutar nje pojavio server na kojem cirkuliše više od 1.500 maloletnika koji su odlučili da osmisle ovaj virus. Oni takve viruse razmenjuju između sebe, dorađuju i osposobljavaju da pravi različite vrste štete – krade lozinke, fotografije i videe, preuzima naloge na društvenim mrežama, uzima novac i slično – objašnjava Kukla.

Grupa je, prema njenim rečima, iz dana u dan uvećavala svoje članstvo jer se mladima učinilo da, osmišljavajući opisane viruse, mogu za kratko vreme da zarade veliku svotu novca.

– Modus operandi je uglavnom sledeći: prvo se pošalje virus koji ukrade podatke, a potom se kontaktira s osobama koje su pokradene i ucenjuju se. Traži se određena suma u zamenu za ukradene podatke. Pitanje koje se često postavlja je zbog čega deca pristaju da rade ovako nešto? Ona nisu svesna da je hakovanje krivično delo i da je krađa podataka iz kompjutera ista kao da su ukrali novčanik osobi u stvarnom svetu. Neka od dece, čak računaju na to da ne mogu biti krivično gonjena jer su maloletna – navodi Kukla.

Zato je, naglašava, važno da osvestimo decu da umesto njih odgovaraju njihovi roditelji, odnosno da oni preuzimaju odgovornost za krivična dela koje počine njihova deca.

– Virusi koji mogu da naštete našoj privatnosti najčešće su upakovani u jako primamljive ponude na internetu, u vidu iskačućih poruka i reklama. Uvek savetujem kako decu, tako i roditelje da se vode parolom – ako nešto zvuči previše dobro da bi bilo istinito, onda je verovatno prevara. Na primer: „Vi ste 1000. posetilac našeg sajta, ostavite vaš imejl kako bismo vam poslali knjigu koju ste osvojili.” To je klasična hakerska ulaznica među vaše podatke – objašnjava naša sagovornica.

Napominje da pojam dece i zarade preko interneta ne bi trebalo nikada da se nađu u istoj rečenici. Takođe, roditelji treba da edukuju decu o važnosti bezbednosti lozinke i da im kažu da ih nikada ne dele sa drugima, čak ni sa najboljim prijateljima.

Planirale ubistvo učiteljice preko „Diskorda”

Dve devojčice iz Australije koje su u trenutku privođenja imale 13 i 14 godina, planirale su preko „Diskorda” da ubiju svoju nastavnicu. Plan je bio da je pitaju da sa njima nasamo razgovara, a kada se osame, da je nožem od 32 centimetra ubodu u pazuh, s obzirom na to da se tamo nalazi arterija koja kada se preseče, čovek iskrvari.

– U konkretnom slučaju važna je činjenica da su devojčice planirale ubistvo preko aplikacije i da nisu bile svesne da ostavljaju digitalni otisak, odnosno trag. „Jednom na internetu, zauvek na internetu”, rečenica je koju ponavljamo tokom svake edukacije. Moramo decu naučiti da nam upotreba pseudonima ne garantuje privatnost, da uprkos njegovom korišćenju stojimo iza svega što smo poslali ili napisali na internetu. Ako ne stojimo iza toga imenom, onda to činimo našom IP adresom, lokacijom i drugim podacima koji ostaju iza nas u digitalnom svetu – objašnjava Timea Kukla.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Srbin na vezi
Internet širokim masama ugasiti. Samo državne službe da imaju pristup. Na šta će ovo izaći?
Dragan D
Nije kriv internet nego nedostatak moždanih ćelija

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.