Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београд ће у септембру бити европска престоница вина

Четвородневну манифестацију организују оснивачи иницијативе „Отворени Балкан” и окупиће око 400 излагача из света
(Фото EPA-EFE/A. Alonso)

Први међународни сајам вина у Београду биће одржан од 1. до 4. септембра на Београдском сајму. Организатор манифестације су оснивачи иницијативе „Отворени Балкан”, а Београд ће у том периоду бити европска престоница вина.

Ова манифестација биће идеална прилика да се произвођачи вина и винарије из читавог региона представе најширој публици и тако обезбеде још већу видљивост на тржишту, саопштено је из Привредне коморе Србије.

– Желимо да представимо винску визију „Отвореног Балкана” кроз ово јединствено окупљање какво до сада није организовано. То је права прилика да се удружујемо, окупимо најбоље произвођаче вина из Србије, Северне Македоније и Албаније. Најважније је повезивање земаља западног Балкана – изјавио је за „Политику” Стеван Рајта, директор Савеза винара и виноградара Србије.

Додао је да ће доћи и гости – винарије из региона али и целог света Америке, Чилеа, Аргентине, Јужне Африке, Европе… Према његовим речима, очекује се да ће на сајму бити око 400 излагача (више од 200 домаћих винара) као и долазак великих дистрибутера, трговаца, увозника и представника угоститељског сектора што је добра прилика да се промовишу сва вина с Балкана и наравно и из Србије и остваре пословне сарадње и контакти. Рајта напомиње да ће бити организовано и традиционално оцењивање вина, а поред српских, биће увршћена и вина из Албаније и Северне Македоније.

Посебно изненађење је да ће први пут бити организовано велико међународно оцењивање. Очекује се долазак 25 страних оцењивача као и Каролине Гилби познатог винског стручњака, која је у „Декантеру”, чувеном светском винском магазину задужена за наш регион – Балкан, источну и јужну Европу. На сајму ће се све три државе представити и са својом традиционалном храном али ће гости моћи да дегустирају и специјалитете интернационалних кухиња врхунских кувара који ће гостовати.

Упитан шта је то специфично што српски винари могу да понуде и са друге стране, шта нуде произвођачи из Северне Македоније и Албаније, Рајта одговара да свако од нас може пре свега да понуди своје аутохтоне сорте грожђа јер се на простору Балкана увек гајила винова лоза. Наглашава да је последњих двадесетак година винска индустрија у Србији јако напредовала, а посебно у последњој деценији уз помоћ државних подстицаја.

– Дошло је до великог и наглог скока квалитета српских вина, а то потврђује и чињеница да су наша вина постала препознатљива на страним тржиштима али и свим релевантним оцењивањима, презентацијама и сајмовима где добијају високе оцене – напомиње наш саговорник. Додаје да је ово прилика да упознамо свет шта је то што ми правимо овде на Балкану.

Према подацима из Виноградарског регистра, доминантне сорте у виноградима Србије и даље су интернационалне сорте. Удео аутохтоних и локалних је знатно мањи. Запажа повећање удела винских сорти за производњу висококвалитетних вина („грашевина”, „каберне совињон”, „мерло”, „шардоне”…) што утиче на унапређење квалитета вина и јачање конкурентности домаћих произвођача.

– То је истина, али успели смо у последње време ту слику мало и да изменимо јер су неке фантастичне локалне сорте почеле више да се саде. Рецимо, наш „Прокупац” даје врло добре резултате и може да се меша са иностраним сортама грожђа. Такође, „тамјаника” је изузетно тражена, као и неке сорте из Војводине, фрушкогорског региона и других крајева – каже представник Савеза винара и виноградара Србије.

И споразум о слободној трговини који ће Србија и Кина потписати у наредном периоду требало би такође, према најавама, да буде шанса за домаће винаре и виноградаре који ће добити прилику да своје производе пласирају под повољнијим условима на том великом тржишту.

Рајта наглашава да је кинеско тржиште једно од најбољих на свету. Србија већ има отворено тржиште са ЕУ и то функционише – вина високог квалитета тамо проналазе своје место.

– Кинеско тржиште је велико и можда чак захтевније од европског али нама јако интересантно. Верујем да ће, до краја године, влада успети да испреговара добре услове за пласман наших вина. Његово отварање помоћи ће додатно малим, средњим и бутик винаријама али и великим произвођачима да нађу своје купце и тако унапреде производњу, прошире винограде и дођу до новца који ће инвестирати како би у будућности правили све боља вина – наводи наш саговорник. Додаје да је главно да ли ћемо имати довољно вина да подржимо сва та тржишта. Сада можда постоји потешкоћа у том смислу али он је уверен да ће нови, млади винари који желе да прошире капацитете имати могућност да то ураде.

 

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Saša Jakovljević
Takve manifestacije nam trebaju, a ne prajdovi i ostale "evropske" gluposti.
Dijaspora
Zašto Beograd ? Zašto ovakve manifestacije ne pravite na jugu i unutrašnjosti gde grozdje i raste ; zašto da to ne pomogne unutrašnjosti da zivne. Samo i dalje sve gurate u Beograd
Радован ЧЕТВРТИ
Иначе, београдско виногорје, је надалеко познато и цењено у свету.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.