Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ЈОРГОВАНКА ТАБАКОВИЋ, гувернер Народне банке Србије

Пред нама су изазови можда већи него икада

Упркос суши и ескалацији сукоба у Украјини, остајемо при оцени да ће се инфлација у наредном периоду смањивати
(Фото НБС)

Пре тачно десет година Јоргованка Табаковић је у Скупштини Србије изабрана за гувернера Народне банке. Практично је у другом шестогодишњем мандату. Тим поводом у интервјуу за наш лист говори о резултатима рада, курсу, инфлацији, привредном расту, изазовима…

Чини ми се да имате, у новијој историји, најдужи стаж на том месту? Да ли је било гувернера са дужим „ангажманом” од вас у историји НБС уопште?

Једини гувернер у историји наше централне банке са дужим мандатом је Ђорђе Вајферт, један од оснивача Народне банке Србије, који је на месту гувернера провео 26 година. Међутим, једино мерило рада гувернера су резултати, односно дужина периода стабилности коју, у сарадњи са осталим државним органима, успе да обезбеди. Покушајте да од оснивања НБС све до данас пронађете дужи период у којем је Србија имала стабилност курса, ценовну стабилност и мање проблема у банкарском сектору. Нећете пронаћи. Функцију гувернера прихватила сам као дужност да радим добре и корисне ствари за државу и за грађане Србије. Желим да оправдам поверење оних који су веровали у мене, да оправдам поверење председника Вучића, који ме је предложио, и грађана који су гласали за њега и вредности чији је он симбол. Поносна сам што трајемо јер траје наш приступ, којем грађани деценију указују поверење.

Кад подвучете црту, шта је учинак вашег десетогодишњег рада на том месту?

Још није време да се подвуче црта. Иако смо много тога урадили током претходних десет година, изазови су пред нама, можда већи него икада. Ипак, Србија је данас несумњиво економски знатно јача земља него пре 10 година. Радили смо много и предано да обезбедимо стабилност која је била неопходна да се спроведу снажне реформе, економија покрене, започне значајнији прилив капитала, што нас данас чини отпорнијим на спољне шокове. То нису само моји резултати већ и учинак заједничких напора председника, владе и НБС. Десет година рада и свакодневног решавања проблема, без претераног експонирања, оправдава моје речи с почетка првог мандата, да нисам ту да будем презентер било чијих ставова и интереса, већ гувернер НБС који доноси одлуке у интересу Србије. Десет година стабилности курса, јачања банкарског сектора и осам година ниске стабилне инфлације, уз стални развој кадрова и давање прилика младим људима, уз континуирано, али опрезно увођење иновација у платном систему, слика су Народне банке. Подједнако сам поносна и на чињеницу да смо увек истрајавали у својим ставовима, чак и када смо у њима били усамљени. Увек сам се противила негативним и нултим каматним стопама које обесмишљавају вредност новца и штедњу и увек сам била против штампања новца које се под различитим називима примењивало у свету. Из данашње перспективе јасно је и због чега.

Управо стабилност курса динара, коју посебно истичете као одличан резултат, многи критикују. Кажу да је курс прецењен и да уместо политике флексибилног, односно пливајућег курса, водите политику фиксног курса? Шта кажете на то?

„Стабилност нема алтернативу”, моја је максима. У стабилности се сусрећу интереси свих – и грађана, и привреде, и државе, и домаћих и страних улагача, и институција и појединаца, и поверилаца и штедиша. Зато ми је драго што је све мање оних који релативној стабилности динара према евру имају шта да приговоре. Стварност их је најбоље демантовала. А данас, у условима када је неизвесност на глобалном нивоу знатно повећана, дозвољавање прекомерних осцилација курса само би додатно допринело повећању неизвесности и у привреди и код грађана.

На десетогодишњицу рада не можете да кажете да је инфлација, а то је уз курс главни посао НБС, под контролом. Штавише, рекла бих да је измакла контроли. Рекли сте у мају да неће прећи 10,5 одсто, а она је за сада, према податку за јун, 11,9 одсто. Ових дана с нестрпљењем чекамо податак за јул, који такође може бити висок. Да ли сте могли више да урадите на обуздавању инфлације и да је полијете хладном водом, како то каже Кристалина Георгијева?

Пре свега, актуелна инфлација није само српски проблем већ светски, и у највећој мери јој је и узрок у дешавањима изван Србије. Волела бих да видим званичну институцију, централну банку, која је током претходних годину дана успела да „погоди”, односно на прави начин пројектује интензитет и дугорочност инфлаторних притисака. Инфлација јесте на нивоу који сте навели, али је у упоредивим земљама још већа. На заборавите ни да се осам година пре тога у Србији кретала на нивоима од око два одсто. Такође, базна инфлација је скоро двоструко нижа од укупне, а све то уз знатно нижу референтну каматну стопу, чиме обезбеђујемо и даље повољне финансијске услове за привреду. Да ли смо инфлацију могли да полијемо хладном водом? Онај део који је у вези с глобалним факторима свакако нисмо. Нити то може иједна централна банка. Ту је реч о светским ценама енергената, индустријских сировина и примарних пољопривредних производа, а то је, нажалост, највећи део актуелне инфлације. А тамо где можемо да спречимо преливање то и радимо, пре свега чувањем стабилности курса, финансијске стабилности и постепеним повећањем прво репо стопе, а онда и референтне каматне стопе.

Да ли остајете при тврдњама да ће инфлација у другом делу године почети да пада? Подсећам да ће струја у наредном периоду поскупети, а то повећање ће сви уградити у своје цене.

Када говоримо о инфлацији у наредном периоду, оба кључна ризика на која смо указивали последњих месеци – пољопривредна сезона и трајање сукоба у Украјини – нажалост, остварила су се. Суша ће се свакако негативно одразити на цене хране на домаћем тржишту, док је додатна ескалација сукоба у Украјини већ имала за последицу додатни раст већ изузетно високих светских цена енергената. У таквим околностима, и даље остајемо при оцени да ће се инфлација у наредном периоду смањивати, али мислимо да није реално да то буде пре последњег квартала ове године. Најављено поскупљење струје је у складу с нашим пројекцијама и укључено је у њих.

Последњих година на мети сте критика разних удружења банкарских клијента која тврде да штитите банке, а не дужнике, да сте стали на страну банака и слично. Шта кажете на оптужбе? Ради се о наплати накнаде за обраду кредита, а последњих дана од вас траже и да зауставите банке у повећању накнада. НБС је најавила да припрема пакет којим ће заштитити стандард грађана од повећања банкарских накнада.

И када је реч о овом питању, НБС има одговорну дужност да помири више супротстављених интереса, пронађе тачку у којој се они сусрећу у највећој могућој мери и да затим буде изложена критици са свих страна. Банке јесу важне за нашу економију, али је неприхватљиво да немају слуха за потребе клијената и да заборављају да без привреде и грађана ни оне не би постојале. Припремамо пакет мера у вези с накнадама банака управо да бисмо заштитили стандард грађана Србије јер пред њима сви полажемо рачуне, због њих постојимо и радимо.

Грађани и привреда су све задуженији. И садашње, али и будуће дужнике, највише занима колики раст камата у будућности могу да очекују? НБС је повећавала референтну камату у неколико наврата, еврибор је такође порастао.

Иако је у апсолутном износу задуженост порасла, треба имати у виду да је то праћено растом створене вредности наше економије, као и растом зарада грађана, на чему предано радимо последњих 10 година. НБС је имала одмерен и постепен приступ пооштравању монетарне политике, како би кредибилно реаговала на инфлаторне притиске, али истовремено водећи рачуна о континуитету привредног раста. Наша реакција била је брза, благовремена, али постепена. Постепеност затезања монетарне политике указује да, иако раст каматних стопа може бити настављен, не треба очекивати њихово нагло повећање. Тренутно се налазимо у амбијенту значајнијег раста глобалне инфлације, у којем повећање каматних стопа треба да делује као „лек” ради поновног успостављања контроле над инфлационим притисцима, као и да би у одређеном тренутку, по поновном успостављању стабилности цена, тренд каматних стопа могао бити и преокренут.

Пошто Народна банка прави пројекције раста бруто домаћег производа, каква су сада ваша предвиђања за ову и наредну годину? ММФ, али и други светски економисти, кажу да је рецесија неизбежна. Шта ви кажете на то?

Са председником и владом радимо све што је у нашој моћи да раст буде што већи. Домаћи фактори ће наставити да и даље доприносе привредном расту. Међутим, највећа непознаница јесте привредни раст у највећим европским земљама, које су наши највећи спољнотрговински партнери. Разлог је неизвесност у снабдевању енергентима из Русије и појава првих сигнала рецесије у кључним европским економијама. Нико са сигурношћу не може да каже да ли ће кључне европске земље успети да избегну рецесију. У таквим околностима привредни раст Србије је и даље могућ и реалан јер имамо ефекте активирања ранијих и константан прилив нових инвестиција, диверсификовали смо економију у претходном периоду, а имамо и све веће државне инвестиције.

На шта сте посебно поносни за протеклих десет година? Да ли је било нешто што није могло да се уради или спроведе?

Поносна сам на то што је НБС постала тачка ослонца и институција од поверења. То што нисмо урадили, урадићемо. Имам с ким и имам за кога – у пословном, али и у личном смислу. Увек наглашавам да су сви резултати постигнути у сарадњи с председником и владом, с тимом младих људи у Народној банци. Квалитет тог тима и начин на који се боримо за резултат Србије, и у време највећих криза, сматрам својим највећим успехом.

 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Deficit Srbije u razmeni sa inostranstvom je preko 5 milijardi evra. Koliko je tome doprineo kurs jakog dinara?
Vojislav Guzina
Skoro fiksni kurs dinara koji nerealno iskazuje i dugove i sve druge ekonomske vrednosti, to je njen desetogodišnji rezultat.
Lula
U Titovo vreme guverner narodne bake je bio i gospodin Vojin Guzina koji gospodin i intelektualac
Горан NS
Vlast i služi za to da nas upozori da nas čeka najgore vreme do sada. Šta ste vi drugo mislili?
branislav
Od njihove kuknjave Narodu koji grca se sve smucilo...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.