Срби преузели тржиште кокаина у Аустрији

БЕЧ – Криминалне групе са Западног Балкана, пре свега Срби, преузели су превласт над тржиштем кокаина у Аустрији, тврди Даниел Лихтенегер, шеф Канеларије за борбу против наркотика Савезне криминалистичке службе Аустрије.

Лихтенегер је, за аустријски јавни сервис ОРФ, рекао да се продаја кокаина преселила на интернет, дарквеб и друштвене мреже.

„Оно што се може прочитати, црно на бело показује потенцијал криминалних група, које не презају ни од чега”, објаснио је и истакао да су те групе веома организоване и постављене као једно успешно предузеће, преноси Танјуг.

Колумбијски фармери производе више него у доба Ескобара

ОРФ указује да колумбијански фармери производе више кокаина него у доба Пабло Ескобара и да преко европских лука бивају заплењене нове рекордне количине.

Чак и у Аустрији се број уживаоца кокаина у кратком року удвостручио.

ОРФ је, у разговору са фармерима, сазнао да имају четири пута годишње род, који прерађују у зелено-сиву кока пасту и продају герилцима ФАРЦ.

У градским лабораторима се та паста прерађује у бели прах.

Фармер за свој производ добије новац довољан да прехрани своју породицу, како каже, довољно да преживе.

Фармери, према ОРФ, добијају мање од просечне годишње плате од око 2.000 евра.

Од продаје „белог праха” профитирају пре свега криминални картели, који убирају износе у милијардама. А ти картели повезани су са државом, како је написао Роберто Савиано у својој књизи „Зеро, зеро, зеро. Како кокаин влада светом”.

„У земљи у којој је трговина наркотицима најуноснија привредна грана, најмоћнији бос те гране вреди више од министра”, истиче Савиано.

Према Еурополу, у Колумбији се производи годишње 2.000 тона кокаина.

Према извештајима, више од 60 одсто кокаина долази из Јужне Америке, а од тога 40 одсто из Колумбије, што показује да је та земља највећи произвођач.

Већина кокаина бродовима долази у Европу, и то преко великих лука какве су Антверпен или Ротердам.

Пандемија није зауставила шверц

И поред пандемије 2020. године око 215 тона кокаина заплењено је у лукама, а 2021.било је 240 тона.

„Полиција каже увек да се ради само о десет одсто кокаина намењеног за европско тржиште које се заплени”, указао је Савиано.

Белгијска цариница Флоранс Анжелики наводи да је кокаин највећи проблем у Антверпену.

И холандски новинар Теун Воетен тврди да је Антверпен најомиљенија лука криминалних организација.

„Немогуће је преконтролисати милионе контејнера који пристижу. Један контејнер садржи воће, а један воће и кокаин”, пренео је.

Затим се из луке кокаин пребацује преко курира у земље дестинације и то често скривено у њиховим телима.

Лихтенегер каже да је код једног курира, у телу, пронађено више од два килограма наркотика.

У ЕУ 3,5 милиона људи користи кокаин

Грам кокаина у Бечу се може наћи већ од 50 евра. Лихтенегер наводи да се нарко банде баве и другим криминалним делима.

У Аустрији је око 660 припадника полиције, што је око два одсто чувара реда, специјализовано за борбу против нарко-криминала, а број уживаоца кокаина у ЕУ износи око 3,5 милиона, то јест 1,2 одсто укупног становништва.

То чини кокаин, после канабиса, другом најчешће коришћеном дрогом у ЕУ.

У Аустрији је број уживаоца кокаина 2015. био још на три одсто, а 2021. већ је шест процената.

„Тренд ка кокаину је веома уочљив и то на основу бројних индикатора, од испитивања становништва, преко пријава, заплена, али и анализа отпадних вода”, наводи Мартин Буш, аутор извештаја о наркотицима у Аустрији и директор Центра за борбу против зависности.