За алијансу од милион до милијарде евра

Свака нова чланица НАТО-а, а од деведесетих година то су некадашње источноевропске државе, мора да поднесе трошкове пријема и чланства у западној војној алијанси. Оно што свака земља мора да плати то су чланарина за функционисање администрације НАТО-а и плате свог војног и цивилног особља запосленог у њој. Све бивше социјалистичке државе морале су и да сносе трошкове модернизације система веза који морају бити компатибилни са другим чланицама и увођења процедура западне војне алијансе.

На основу анализе података објављених у медијима, могло би се закључити да пуко чланство земаља региона у НАТО-у кошта отприлике један евро по становнику – Словенци су прве године платили милион и по, а Бугари око седам милиона евра. Ипак, скоро све источноевропске чланице алијансе отишле су даље од плаћања "чланарине", њихови буџети су на искушењу посебно ако се набављају нови борбени авиони.

Била у НАТО-у или не, Војска Србије ће морати да се модернизује. Тај цех, посебно ако се урачунају нови борбени авиони које набављају нове чланице западне алијансе (Мађари су изабрали шведски ЈАС-39 "грипен", Пољаци амерички Ф-16) током наредних десетак година може достићи и милијарду долара. Наиме, цене поменутих авиона "по комаду" крећу се од 20 до 50 милиона долара, зависно од опреме.

Ипак, у Министарству одбране истичу да није могуће направити прецизну рачуницу колико би Србију коштао улазак у НАТО.

– Чланство у НАТО-у не може се гледати само кроз новац, већ, пре свега, из угла политике и система колективне безбедности. Када се све то узме у обзир, ниједна држава није ушла "у минус" због чланства у овом савезу – каже Петар Бошковић, начелник Управе за односе са јавношћу Министарства одбране.

Данијел Шунтер, председник невладине организације Евроатлантска иницијатива, тврди да је у јавности створена заблуда да НАТО притиска нове чланице да одбацују руско и купују западно наоружање и опрему. Многе државе задржале су до даљњег класични совјетски пушчани калибар 7,62 мм, који користи и Војска Србије. Мађари користе руске војне камионе "као некад", Чеси су купили популарне транспортне хеликоптере Ми-17...

– Оно што свака нова чланица мора да има, и плати, јесу систем веза и увођење процедура по НАТО стандарду. Сви плаћају трошкове администрације, као што се плаћа за УН или ОЕБС. И у Хрватској се води велика полемика око цене уласка у НАТО. Новинари су направили рачуницу по којој је јевтиније ући у савез и имати колективну одбрану него бити неутралан што захтева већу армију – објашњава Шунтер.  

Војни аналитичар Александар Радић каже да је међународни стандард да се приближно два одсто бруто-друштвеног производа издваја за војску.

– Ми, дакле, не мењамо суму коју трошимо, већ са тим истим средствима које имамо успостављамо везу са странцима. Постоје, наравно, стандарди НАТО-а који се морају испунити, али колико ће која земља држати људи под оружјем и која ће средства бирати, зависи од националне политике – рекао је Радић.

Земље из региона имале су различита искуства када је реч о чланству у НАТО-у, посебно ако се имају у виду трошкови модернизације армија коју НАТО, званично, не тражи. Прва суседна земља која је ушла у НАТО била је Мађарска и то у марту 1999. године, свега три недеље пре ваздушних удара алијансе на тадашњу СР Југославију. Током тог рата некадашњу совјетску базу у Тасару ставили су на располагање америчкој авијацији. Мађарска војска, као и све армије некадашњег Варшавског пакта, редукована је, али су уложена значајна средства у њену модернизацију. Пре осам година, НАТО је проценио да ће северни суседи на модернизацију војске потрошити 312 милиона долара. У међувремену, Мађари су набавили и поменуте најсавременије авионе "грипен".

Словенија је, као једина бивша југословенска република која је ушла у западни војни савез, већ три године у НАТО-у. Одрекли су се тек модернизованих совјетских тенкова Т-55М, чији су употребу планирали до 2015. године, и купили финске оклопне транспортере "патрија" које су платили 265 милиона евра. Сами сносе трошкове боравка своје мање јединице у Авганистану. Да би показали спремност за учешће у снагама Кфора на Космету, извели су велику вежбу на полигону у Мађарској, што су домаћинима платили око 200.000 евра. Прву годину чланства платили су НАТО-у милион и по евра (за администрацију алијансе и плате својих запослених).