Степским божурима кроз Пешчару

Делиблатска пешчара ‒ Мрежа пешачких стаза којим је испресецан Специјални резерват природе „Делиблатска пешачара”, богатија је за стазу „Степски божури”, уређену и обележену у оквиру пројекта „Делиблатска пешчара будућим генерацијама”, који је реализовало удружење грађана „Србија, мој дом”. Стаза за пешачење се протеже у дужини од неколико километара локалитета „Воловске паше” у Пешчари, а требало би, према речима активиста пројекта, да помогне ширем циљу смањењу нагативних утицаја човека на природу, кроз практичне активности, унапређењем знања и навика грађана и корисника овог природног добра.

„Овај специјални резерват природе је једна од последњих оаза и уточишта великог броја ретких и угрожених биљних и животињских врста од европског и светског значаја и као таква се одликује високим степеном ендемизма. Пешчара је, као геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен природе и највећа континентална пешчара у Европи, сврстана на прелиминарну листу Унеска. Зато је важно да таква и остане”, напомиње Бојан Војнов, координатор пројекта.

Локалитет „Воловске паше” део је специјалног резервата, сврстаног у режим другог и трећег степена заштите. Еколошки значајним, обухваћени су међународно значајно подручје за биљке ‒ ИПА, међународно и национално значајно подручје за птице – ИБА, као и одабрано подручје за дневне лептире ‒ ПБА. Све су то, према речима стручњака, простори на којима је ради очувања изворних природних вредности потребно предузимати посебне мере унапређивања, јер је више од 50 посто површина у оквиру зоне режима заштите другог степена, под исконским пешчарским и степским травним заједницама и пашњацима, највреднијим стаништима за очување биолошке разноврсности читаве Панонске низије, Европе и света.

„Међу природним реткостима ових простора јесу његови становници, глобално угрожене врсте, попут степског сокола, текунице и слепог кучета. Исто важи и за значајан број пешчарских и степских биљака, као што су пешчарско смиље, степски божур, панчићев пелен, гороцвет и друге за које је Делиблатска пешчара једино или једно од ретких станишта на територији наше земље”, напомиње Војнов, на челу пројекта „Делиблатска пешчара будућим генерацијама”, који суфинансира Министарство заштите животне средине, уз подршку Ветроелектране Балкана „А Tesla Wind Company”, ЈП „Војводина шуме” ‒ Шумско газдинство „Банат”, Завода за заштиту споменика културе Панчева, Туристичке организације Ковина, месне заједнице и две основне школе из Долова.